Додељена јој је награда ”Бошко Петровић” за најуспешнији уметнички рад из стручно уметничке дисциплине сликање.
Тренутно, њени радови могу се погледати у Галерији Академије уметности и Gалерији на Штрафти, обе на Булевару Михајла Пупина.
Тема њеног рада је апсурдизам – филозофија која наглашава нелогичност и бесмисао живота, који је, како каже, прати од почетка њеног рада, који је резултат потраге за смислом у окружењу ”пренатрпаном” рекламама, брендовима и производима.
Овај ”шум” потрошачког друштва, јесте одлика њеног стваралаштва, што можемо видети на сликама из циклуса 24/7, које на једном месту сједињују, између осталог, вињак, Сунђер Боба, цигарете, градско сметлиште и фискални рачун.
”Слика одише анксиозношћу”, каже за Културе.рс Теодора Милић.
Анксиозност, као резултат ”пренатрпаног” живота у потрошачком друштву захтева лек – често и у пороцима.
Све то као покушај бега из реалности, репрезентоване у избезумљеном лику Сунђер Боба, који ”ради и никада не заради” – што представља парадигму данашњег обичног човека у потрази за смислом.
Трагикомичан однос главног јунака истоименог цртаћа са шкртицом која воли новац – ”Кебом” Крабом, рефлексија је данашњег капитализма, слика и прилика корпоративног окружења и намера њихових, модерно речено, ”менаџера”.
”Почела сам да набацујем различите мотиве, који сами за себе немају смисао, нарочито када су информације збијене на једном месту. Зато је потрагу за смислом, као начин за проналазак новог значења форми, и потрага за миром”, додаје.
То је разлог настанка ове серије слика – од потраге за миром у апстракцијама, до губитка смисла.
”Пренатрпаност садржајем одувек је утицала на мене јер сам одрасла уз интернет. Сваки дан изложена сам различитим друштвеним мрежама и садржајима. Колико год да натрпавам слике информацијама, истражила сам све мотиве и сваком понаособ дала значење и кроз слику га материјално опипала. Сликама успоравам нагомиланост и море ствари којима смо окружени”, истиче.
Калуп као пропусница
”Уметник се данас мора донекле укалупити да би био препознатљив. У идеалном свету би свако радио оно што жели , али то сада није случај”, наглашава Теодора.
Зато је мисија потраге за смислом њена лична смисао.
”На свакоме је да нађе свој смисао. Неко ће га изгубити, неко ће га пронаћи, али за мене је сада у овом тренутку то тражење”, додаје.
Оно што нам сервира потрошачко друштво, кроз затрпавање рекламама, брендовима и производима, бринући се о свеопштем добру путем новчаника, своди друштвени живот на упросечавање, стављајући у први план добро неколицине.
”Питање је на шта се људи фокусирају, јер врло често гледају оно што не би требали да гледају. Зато све постаје просечно, и оно се увећава. А када људи достигну просек, немају више потребу да се мењају, јер је све просечно. Треба наћи смисао”, закључује сликарка Теодора Милић.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.