У оквиру овог догађаја наступали су и ансамбли из земаља региона – Албаније, Словачке, Мађарске, Турске и Србије.
”Вила” је на фестивалу, представила плесне дијалкте из свих делова Србије, од Бачке, југоисточне, централне и западне Србије и косовског Поморавља.
”Обухватили смо цео простор Србије и представили га кроз игру, песму и ношњу”, каже за Културе.рс Милорад Лонић, директор ансамбла ”Вила”.
У оквиру фестивала организовани су наступи на летњим позорницама тргова и позоришта у Сегедину, док је победник одређен гласовима публике.
Лонић, преносећи утиске, наглашава да су услови у којима је одржан фестивал изванредни, те да је ”велика част наступити на таквом фестивалу”.
фото: Катарина Гајић
фото: Катарина Гајић
фото: Катарина Гајић
А наши услови?
”Државе Европе, укључујући и Мађарску, значајно улажу у традиционалну уметност, односно традиционални плесни и музички израз, како би могао да дође до пуног изражаја, између осталог и кроз увођење младих људи у вештине и давање ововремености изразу”, наглашава Лонић.
Међутим, додаје да је у Србији нешто другачија ситуација с обзиром да се традиција посматра као нешто што је ”прошло и замрзнуто”.
”Традиција не треба да буде посматрана као нешто што је прошло и замрзнуто, попут неког музејског експоната, већ представља активан и перспективан феномен који треба да обезбеди да ова и наредне генерације наставе да раде на темељима онога што су нам оставили преци, али и да дају допринос за оне који долазе након нас”, истиче.
Сада је важно указивати не само на значај традиционалног наслеђа, него и пронаћи моделе за његов одрживи развој.
Међутим, развој ове делатности неретко је спутан, како због недостатка препознавања од шире заједнице, а уједно и захваљујући медијима који не посвећеују довољно пажње овом виду уметности – заговарање младих да се баве овим послом много је мање, него заговарање неких других ствари.
фото: Катарина Гајић
фото: Катарина Гајић
фото: Катарина Гајић
Погрешна перцепција
Развој традициналне уметности погрешно је перципиран захваљујући лансираним моделима који култури додељују споредну улогу.
”Не можемо све свести на исте, лансиране моделе. Код нас је лансиран модел стварањa разноразних ”ракијада”, ”купусијада”, ”паприкијада”... све је сведено на једење и пијење. То су догађаји на којима је култура споредна ствар, упркос томе што она треба да буде доминантна, и да буде та која ствара боље, потентније и срећније генерације, али и да промовише узвишеније вредности - а не само седи, једи и пиј”, закључује Лонић.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.