Конкурс на тему екологије, еколошке свести, природе, технологије, културе и књижевности трајао јеод почетка априла до половине маја.
Пристигло је 40 радова из целе Србије и Републике Српске, а стручни жири који је радио у саставу др Марина Токин, доц. др Јелена Марићевић Балаћ и доц. др Милош Јоцић, прогласио је најбоље.
Победници конкурса су Александра Цветић из Војне гимназије у Београду, Анђелија Милошевић из Гимназије „Скендербеу“ у Прешеву, Лука Јерковић из Школског центра „Никола Тесла“ у Вршцу, Виктор Бицо из Техничке школе „Иван Сарић“ у Суботици и Милица Станисављевић из СШ „Младост“у Петровцу на Млави.
Специјалне похвале добили су Дарко Лазаревић из Гимназије „Филип Вишњић“ у Бијељини, Милица Боровчанин из ЈУ СШЦ „Василије Острошки”, Соколац и Тара Алимпић из Стручне хемијске и текстилне школе Шабац.
Форма рада је била слободна, а у обзир су долазили сви познати и популарни књижевни облици – проза, поезија, драмски текст, есеј, сценарио, стрип, манга, жанровска дела (научна фантастика, епска фантазија, крими-прича), fan fiction итд.
Одсек за српску књижевност Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду покренуо је наградни књижевни конкурс за ученике средњих школа на тему екологије, еколошке свести, природе, технологије, културе и књижевности, будући да се ове године обележава неколико значајних јубилеја еколошке и фантастичне књижевности: четрдесет година од објављивања романа “Беснило” Борислава Пекића, двадесет година од епске еколошке фантазије “Авен и јазопас у земљи Ваука” Уроша Петровића, те педесет година еколошких научнофантастичних прича „Свет се каже шума” и „Пространије од царства и спорије” Урсуле Ле Гвин.
Награде ће победницима бити свечано уручене 20. јуна 2023. године, у 13 часова, у Свечаној сали Филозофског факултета у Новом Саду.
Нада Савковић
филолог
Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.
Владимир Бајић
”Градитељи Новог Сада”
”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.