Ово је, како истичу организатори, први покушај да се на једном месту представи свеобухватно фотографско сведочанство повезано са Гаврилом Принципом и Сарајевским атентатом.
”Изложба не представља само архивистички подухват, већ анализом свих сачуваних фотографија чинимо покушај да понудимо одговоре на неколико питања: у којим околностима су настајале фотографије? Како су настајале и зарад каквих потреба? Шта нам говори изузетна потреба да се „види” Принцип? Да ли фотографије допуњавају или оповргавају постојећа знања настала на основу писаних извора”, наводи се у позиву.
”У тренутку када je Гаврилo Принцип повукао обарач, Млада Босна је заувек напустила анонимност. Група босанско херцеговачких анти-хабзбуршки расположених ђака и студената постала је објекат знатижеље о којем су, услед несагледивих последица њиховог чина, многи желели да знају све што се знати може. Догађаји из Сарајева незаобилазни су састојак сваке историје Балкана, Европе и света у 20. веку. Поред тога, фотографије повезане са атентатом – било да се ради о фотографијама атентатора или онима насталим тог судбоносног дана – стекле су снажно место у историјској свести. Проласком времена oне не губе на значају. Штавише, изгледа као да постају важније”, наглашава историчар Милош Војиновић.
Историчар Милош Ковић истиче да су педесетогодишњица Атентата и Млада Босна били много боље заступљени у јавном животу, него у време када је обележена њихова 100. годишњица.
”Прилика је да поправимо”, додаје.
Поздравна реч припада Миодрагу Кузмановићу, који ће говорити у име удружења ратних добровољаца 1912–1918 њихових потомака и поштовалаца – „Обилић 1912–1918”.
У пограму учествују Милош Војиновић, Милош Ковић и Зоран Колунџија.
Свечано отварање изложбе заказано је за 28. јун у 19 часова.
Улаз је слободан.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.