„Застава слободе“: Изложба о животу и борби Светозара Милетића

Ауторка изложбе је музејска саветница и историчарка Сузана Миловановић.

Светозар Милетић био је једна од кључних личности политичког и националног живота Срба у Војводини у другој половини 19. века. 

Био је правник, градоначелник Новог Сада, политички лидер и посланик у Угарском и Хрватском сабору, али пре свега неуморни борац за слободу и права српског народа.

Његова политичка борба, међутим, није била усмерена искључиво на права Срба, већ и на равноправност свих народа у Аустроугарској.

„Због својих бескомпромисних ставова, речи које су секле оштрије од мача и непоколебљиве одбране права српске мањине у Угарској, Милетић је платио високу личну цену, али је заузврат уживао огромно поверење и неподељену наклоност својих савременика“, истакла је на отварању директорка Музеја Војводине Чарна Милинковић.

Према њеним речима, сам назив изложбе „Застава слободе“ носи снажну и вишеслојну симболику која повезује најважније тачке Милетићевог политичког и друштвеног деловања. 

Назив упућује на лист „Застава“, чији је Милетић био оснивач и први уредник и који је деценијама представљао једно од најзначајнијих гласила Срба у Хабзбуршкој монархији. 

Истовремено, „застава“ симболизује његову истрајну борбу, док је слобода представљала један од његових највиших животних и политичких идеала.

Посебно место у Милетићевом животу заузима Матица српска. 

Она му је, преко задужбине Саве Текелије, помогла да настави школовање, а Милетић јој је касније узвратио својим радом и ангажманом. 

Био је њен почасни члан, учествовао је у изради њених статута, залагао се за њено пресељење из Пеште у Нови Сад и постао први председник Књижевног одељења.

Ова веза сведочи о томе да је Милетић препознавао значај културе, просвете и националних институција за развој друштва.

„Отварањем ове изложбе не одајемо само почаст неуморном политичком борцу, већ уједно правимо паралелу са великим јубилејем – 200 година од оснивања Матице српске. Два века трајања ове кошнице српске писмености и културе сведоче о нашој дубокој укорењености на овим просторима и трајној тежњи ка просвети и напретку, идеалима које је и сам Милетић заступао и живео“, истакла је Чарна Милинковић.

Године 1866. Милетић је основао политички лист „Застава“ и постао његов први уредник. Лист је 1867. године пренет у Нови Сад и убрзо је постао најзначајније политичко гласило угарских Срба. Око „Заставе“ окупљали су се књижевници и политички радници.

Из тог круга настала је и Српска народна слободоумна странка, чији је Милетић био оснивач, аутор програма и лидер до 1884. године.

„Милетићева борба за права српског народа, али и свих других националних заједница у тадашњој Аустроугарској монархији, обезбедила му је трајно место у историјском памћењу. Кроз грађу и експонате, ауторка је успела да осветли кључне моменте из живота овог великана, подсећајући нас на вредности које немају рок трајања – на слободу која се брани пером, речју и законом, са жељом да ова поставка инспирише и подсети млађе генерације на темеље на којима данас стојимо“, закључила је Милинковић.