Изложба ”Бошко Петровић: дела из фонда Музеја града Новог Сада” је подсећње на једног од најзначајнијих војвођанских уметника, сликара и таписеристе Бошка Петровића (Нови Сад, 1922‒1982)
”Изложба је прилика да се присетимо великог уметника који је својим стваралаштвом и друштвеним ангажовањем обележио једну епоху у историји Новог Сада и српске уметности”, истичу из Музеја.
Овом изложбом обележава се и јубилеј, шездесет година од оснивања Галерије савремених новосадских уметника у Музеју града Новог Сада, данас под називом Завичајна галерија, чији је један од оснивача био управо сликар Бошко Петровић.
Својевремено формирана као прва уметничка збирка у граду у којој је на музеолошким принципима проучавана савремена уметност у Новом Саду, Галерија данас има статус музејског одељења.
Збирку дела Бошка Петровића у Музеју града Новог Сада чини тридесет и девет дела изведених у различитим техникама – 16 уља на платну, папиру и картону, девет темпера, пет колажа и девет таписерија.
Избор дела овог аутора представљених на изложби у знатној мери приказују изразиту слојевитост и комплексност његовог стваралаштва.
На изложби ће бити приказан и документарни филм о Бошку Петровићу аутора Филипа Марковиновића, који је реализован поводом изложбе ”Бошко Петровић: скице за велика дела”ауторке Драгане Гарић Јовичић, историчарке уметности, више кустоскиње Музеја Војводине.
Изложбу можете погледати сваког дана, осим понедељком, од 10 до 18 часова у Збирци стране уметности, Дунавка 29.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.