И у новој сезони публику очекује разноврстан програм, који доноси класике светске књижевности, савремену драму, музику, хумор и различите приступе позоришној уметности, најављују из Новосадског позоришта.
Током нове сезоне припрема се пет нових представа.
Репертоар се протеже од шпанског барокног класика Педра Калдерона де ла Барке, преко британског хумора групе Монти Пајтон, до једног од најпознатијих Шекспирових дела, као и савремених европских драмских текстова.
Прва премијера заказана је за октобар.
„Живот је сан“, настао према делу Педра Калдерона де ла Барке, у режији Селме Спахић, биће премијерно изведен 30. октобра, док је прва реприза заказана за 31. октобар.
У новембру и децембру на репертоар стиже ново издање серијала „Цабарет Пиццоло Гранде“.
Представа, чији је радни наслов „ПОЛИТИКА“, настаје у режији Андраша Урбана.
Децембар доноси и једну од посебних посластица нове сезоне – „Спамелот“, мјузикл заснован на чувеном хумору групе Монти Пајтон.
Представу режира Ласло Кесег.
На пролеће 2027. публику очекује Шекспиров „Антоније и Клеопатра“, у режији Мирка Радоњића.
Премијера је планирана за март.
Пета нова продукција биће „У Републици среће“, драма савременог британског аутора Мартина Кримпа, у режији Вељка Мићуновића.
Премијера ове представе планирана је за мај 2027. године.
Поред нових продукција, публика ће и током нове сезоне моћи да погледа и представе које су већ део репертоара.
Сезона почиње 21. септембра.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.