Током трајања изложбе, до 15. септембра, кроз разноврсне активности, публика ће имати прилику да се упозна са животом и делом чувеног новосадског архитекте, који је на нашим просторима оставио значајне грађевине, међу којима су зграда Бановине, Радничка комора и Главна пошта у Новом Саду.
Пратећи програм изложбе чине:
9. јун, 19 часова: предавање др Дарка Полића ”Драгиша Брашован и урбанистички развој Новог Сада у двадесетом веку”;
16. јуна, 19 часова: кустоско вођење кроз изложбу и шетња Булеваром Михајла Пупина са кустскињом Иваном Јањић и Друштвом архитеката Војводине;
23. јуна, 19 часова: пројекција филма ”Кућа једног архитекте” редитеља Андреја Милиновића у продукцији Галерије Матице српске и Радио телевизије Војводине;
30. јун, 19 часова: предавање ”Мистерија Брашовановог павиљона из 1929. године”, на којој ће говорити архитекта Дарио Чупић, историчар уметности Милан Познановић и виши кустос Музеја науке и технике у Београду Иван Станић;
7. јул, 19 часова: кустоско вођење и шетња Булеваром Михајла Пупина на енглеском језику са кустоскињом ГМС Иваном Јањић и Друштвом архитеката Војводине;
14. јул, 19 часова: предавање ”Енциклопедија на порцелану” више кустоскиње Музеја примењене уметности у Београду Биљане Церановић;
21. јул, 19. часова: пројекција филма ”Драгиша Брашован, мајстор сценографије живота – банатски опус” редитељке Маријане Видић, у продукцији удружења ”Печат”;
28. јул, 19 часова: предавање филозофа Горана Вујкова ”Поетика простора: салон као сусрет приватног и јавног”;
4. август, 19 часова: предавање ”Скулптуре из дома једног архитекте” Станиславе Јовановић, кустоскиње ГМС;
11. август, 19 часова: предавање ”Мебл на платну: слике као извор за проучавање намештаја” Ане Самарџић, кустоскиње Музеја примењене уметности у Београду;
18. август, 19 часова: предавање музејске саветнице Музеја града Новог Сада Љиљане Лазић ”Новосадски грађански ентеријери крајем 19. и почетком 20. века”
25. август, 19 часова: предавање ”(Не)одрживост ентеријера 20. века” дипломиране инжењерке сценске архитектуре, технике и дизајна Ање Поповић;
1. септембар, 19 часова: стручно тумачење изложбе са кустоскињом ГМС Иваном Јањић;
8. септембар, 19 часова: предавање ”Конзерватрорске приче о предметима из Поклон-збирке Драгише Брашована”, на којем ће говорити рестауратор стилског намештаја Давид Савић и конзерватори-рестауратори ГМС Жељка Деспотовић, Снежана Мијић и Урош Мирић;
15. септембар, 19 часова: управница ГМС Тијана Палковљевић Бугарски ће говорити о наследицима и новом дому Поклон-збирке Драгише Брашована.
Изложба Поклон-збирка Драгише Брашована представља преко 100 експоната, међу којима су слике, скулптуре, цртежи, стилски намештај, дела примењене уметности и документарни материјал који су његова супруга Викторија Брашован и поћерка Олга Ковач поклониле Галерији.
Сви предмети чинили су ентеријер куће у улици Страхињића Бана у Београду, те сведоче о Брашовану не само као о архитекти, већ и супругу, очуху, али и љубитељу уметности, о чему је својевремено писао и чувени истакнути историчар архитектуре Зоран Маневић:
”Купује стари намештај, преправља га, дотерује, продаје, купује нови. Он све то ради са истинским уживањем, и у свему томе има нечег помало наивног, помало детињастог уживања живота”.
Изложбу прати двојезични каталог са текстовима др Дарка Полића, архитекте и Иване Јањић, кустоскиње, документарни филм Радио-телевизије Војводине и виртуелна 3Д реконструкција простора у ком је Драгиша Брашован живео, који је реализовала мср Снежана Мијић, конзерваторка.
Ова изложба догађа се у светлу два значајна јубилеја Галерије матице српске – 175 година постојања ове установе и 65 година од пресељења на данашњу локацију, некадашњу зграду продуктне берзе.
Нада Савковић
филолог
Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.
Владимир Бајић
”Градитељи Новог Сада”
”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.