Кроз архивску грађу, фотографије, оригиналне предмете, видео материјале и успомене Новосађана, изложба ће посетиоце провести кроз више од пола века историје овог места – од Радничког универзитета, пожара, година пропадања, до обнове и Вега ИТ Радничког данас.
„Колико историје стане у једну зграду стару шездесетак година? Упркос протоку времена и последицама пожара, показало се да наш град, његове институције и појединци, још увек чува бројне трагове постојања и деловања Радничког универзитета. Из данашње перспективе тешко је сагледати колико је велики утицај имао на културни и образовни развој генерација Новосађана. Ова изложба је добар почетак да ту причу поново откривамо“, каже Војислав Мартинов, кустос изложбе.
Поставка прати развој Радничког од његовог настанка и улоге у образовном и културном животу Новог Сада, преко образовања одраслих, страних језика, издаваштва и културних програма, до периода Новосадског отвореног универзитета и прича о Радију 021, Распустилишту, књижари Светови и чувеној Панорами.
Посебан део изложбе води посетиоце кроз пожар 2000. године и период који је уследио, све до обнове и зграде Вега ИТ Раднички данас – простора у којем је данас седиште компаније Вега ИТ, али који и даље живи кроз образовање, културу, догађаје и окупљање заједнице.
„Постоје места која не памтимо само по томе како су изгледала, већ по ономе што нам се у њима догодило. За генерације Новосађана, Раднички је био управо такво место. Овде се долазило по нова знања и вештине, на курсеве и предавања, али и због културе, концерата, изложби и бројних других садржаја који су били део живота града. Овом изложбом желимо да неке од тих прича вратимо управо тамо где су се и догодиле – међу зидове данашњег простора Вега ИТ Раднички“, поручују из компаније.
Улаз је бесплатан.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.