За разлику од “студената који желе да уче”, младим уметницима са новосадске Академије уметности учење није остало само жеља.
Између протеста и блокада, за њих се наставио стваралачки процес.
Тако је настала и изложба “Блокхаус”, која је сабрала радове чији је фокус на дијалогу о улози уметности у друштвеним променама и значају ангажованог стваралаштва.
Иако нема формалне наставе, предавања, вежби, испита и колоквијума, млади уметници наставили су да се баве својим позивом, учећи се можда и најважнијим животним лекцијама – солидарности и заједништву.
Управо ономе што је потребно у најтежим временима.

Изложба је постављена на три места, а приказани су ликовни, новомедијски, аудио-визуелни и други радови.
Шетња кроз поставку почиње у Галерији Шок задруге, где се налазе радови ученика средње школе за дизајн “Богдан Шупут”, потом у галерији СУЛУВ, где су радови студената сценског дизајна на ФТН-у, а највећа поставка је у Галерији АУНС.
“Од самог старта добили смо велику подршку наших професора и сарадника Академије уметности, који су нам несебично помогли у приређивању изложбе”, кажу студенти у блокади за Културе.рс.
По први пут, са овом изложбом, спојила су се сва три департмана Академије – ликовни, драмски и музички.

“У овим Галеријама били смо углавном ми, ликовњаци. Ову прилику искористили смо да се спојимо и да прикажемо нашу сарадњу”, истичу.
“Драго ми је јер су нам музичари отворили изложбу. Знамо колико вредно вежбају свакодневно током блокада, али и колико се труде око самих блокада. Коначно да смо се сви спојили и то ми је био најдражи моменат, што сте видели на отварању”, каже студенткиња графике, која је такође учествовала у ставарњу ове изложбе.


Како кажу, нису желели да се баве карикатурама, нити да својим радовима увреде било ког јавног актера, јер то није у духу самог студентског покрета.
“Ми циљамо у срж друштвеног проблема, а то је корупција. То је читав систем. Без вређања и етикетирања”, објашњавају.

Главна тема су блокаде и све оно што је проистекло из њих.
Кроз радове се може видети све оно што се дешава на блокади, како оне изгледају, са чиме се суочавају, њихове тегобе, несигурности, стрепљења, мисли, заједништво, широк спектар емоција који проистиче из несвакидашње ситуације.
“Највећи изазов било осмислити како све то приказати у другачијем медију, него којом се темом бавити. Овај изазов, између осталог, илуструје инсталација са врећама за спавање и цементним блоковима, која описује како су студенти издржали претходни период, али и да се пошаље јасна порука да студенти остају ту где јесу”, додају.
У поставци су и прслуци, транспаренти, те други предмети коришћени на блокадама и протестима.


А како је цела ситуација утицала на њихов креативни процес?
“Можда ми је мало лакше да стварам него раније, јер немам пресију и рокове. Видим и осећам око себе много ствари које желим да прикажем. Радим како се осећам, уз подршку која је већа него икада. Сада се сви бавимо оним што најбоље знамо, у групама, и никада се не осећамо сами”, говори студент графичког дизајна.
“Драгоцено је што отворено комуницирамо на блокади, делимо мишљења, разговарамо о прошлим и будућим корацима”, надовезује се колегиница.

Осим животних лекција, научили су се, кроз праксу, стварима које чине њихов будући позив.
“Раније нисам знала како се поставља изложба, али сам захваљујући овоме успела да научим и да видим како се то ради, што ће ми свакако бити од помоћи убудуће”, истиче студенткинка графичког дизајна.

Њена колегиница са одсека за графику додаје:
“Ово је нешто ново за све нас. Да се сви заједно догоовримо, и изаберемо оно што је најбоље, што би одговарало целом простору и изложби, упркос нашим неслагањима и индивидуалним укусима. Можда се некоме нешто не свиђа, али научили смо шта значи компромис”.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.