„Југо лого“: Подсетник на државу која више не постоји

Основно полазиште целог пројекта „Југо лого“ лежи у чињеници да се већина графичких симбола у овој архиви, насталих пре више од пола века, сматра изузетно квалитетним решењима и по савременим стандардима.

Но, ова изложба није само приказ достигнућа графичког дизајна у некадашњој држави, већ и сведочанство о друштвеном поретку и уништеној привреди бивше Југославије.

Неки од ових знакова су и даље актуелни, док добар део њих припада угашеним предузећима, фирмама, организацијама.

Вођен идејом да прикупи и сачува што више знакова графичке идентификације који су Made in Yugoslavia, али и да подсети на неке од пионира заната, чији допринос свакако не сме пасти у заборав, графички дизајнер Огњен Ранковић покренуо је иницијативу 2019. године.

„У оквиру прве фазе истраживања, које је преточено у књигу, прикупљено је 460 знакова. Ти знакови су чинили оригиналну поставку која је представљена у Загребу пре две године. У међувремену је архива допуњена са 170 црно-белих знакова, који су се нашли у новој књизи“, истиче Ранковић за Културе.рс.

Ова архива, коју тренутно чини укупно 630 знакова са пропратним информацијама о њиховим ауторима, и годинама настанка, и даље расте.

„Волим да сакупљам ствари, колекционар сам. Са друге стране, штета је да овако квалитетни аутори и радови падну узаборав. Нажалост, веома је тешко доћи до информација о дизајнерима.Прикупљајући информације, стекао сам утисак да у Словенији много брижљивије чувају своје наслеђе и архиве него код нас, где је то доста запостављено“, додаје.

Шта одликује ове знакове?

Мада су настали у периоду од 1945. до 1991. године, многи од ових знакова су и даље актуелни, и представљају прави пример ванвременског дизајна, док је један број њих и у духу свог времена.

„Ту је реч о модернизму у периоду од почетка педесетих до осамдесетих година прошлог века. Могу рећи да се наш модернизам ипак карактерно разликује, од неког другог модернизма, нпр. швајцарског модернистичког дизајна. Често су употребљаване органске форме, као што су мотиви животиња, што је један од наших личних печата у графичкој идентификацији”.

Посебно место у поставци заузимају имена три важна дизајнера  – Милош Ћирић, Иван Дворшак и Милан Вулпе.

Милош Ћирић је визуелни уметник из Београда чије су области интересовања биле слободна графика, графичка идентификација, писмо, оглашавање, графика књиге, графичка анимација, просторна графика и хералдика.

Дипломирао је и магистрирао на Академији примењених уметности у Београду, био је редовни професор Факултета примењених уметности у Београду, оснивач и професор предмета Графичке комуникације.

Аутор изузетно обимног дела – пројектовао је више од хиљаду заштитних знакова, десетак градскх грбова и других радова из области графичког дизајна, а врхунац његовог истраживања је петотомни хронолошки лексикон визуелних симбола са тла Балкана „Летопис симбола“, са 10 хиљада илустрованих симбола.

Иван Дворшак, један од најистакнутијих југоловенских фотографа, родом из Марибора, и успешан графички дизајнер.

Осмислио је бројне корпоратвне визуелне идентитете и логотипе за различите институције и често је награђиван за своја визуелна решења, а његов рад на пољу графичког дизајна често је укључивао фотографију.

Милан Вулпе је сликар и један од зачетника графичког дизајна у Хрватској.

Био ангажован као сарадник загребачких оглашивачких агенција, обликовао вињете, знакове, амбалажу, огласе, плакате и проспекте за низ загребачких предузећа, културне институције и манифестације, а бавио се и опремом књига и часописа, те обликовањем изложбених презентација.

„Они свакако нису једини који су били утицајни. Милош Ћирић ми је важан на личном плану, јер сам захваљујући његовој књизи „Графичка идентификација од 1961 – 1981.” покренуо овој пројекат. Он је битан и из много других разлога, дао је велики допринос у архивирању хералдике Балкана, аутор је великог броја важних књига. Дворшак је један од утицајнијих југословенских фотографа који је такође зашао у сферу дизајна где је оставио велики траг. Највише је стварао локално, у Марибору. Вулпе је био један од пионира адвертајзинга, тотал брендирања и тотал дизајна. Доста је радио in house у великим фармацеутским, туристичким и грађевинским фирмама и обликовао је идентитете које и данас препознајемо”, додаје Ранковић.

Ово су речи Милоша Ћирића из књиге „Графичка идентификација 1961 – 1981.“, које говоре о томе како настаје знак и шта чини добар лого.

Надовезујући се на овај цитат, аутор изложбе „Југо лого“ износи свој утисак да се том занату некада приступало темељније:

„Чини ми се да су тада приступали много темељније свом занату. Трудили су се да направе нешто што ће бити ванвременски дизајн, нису пратили трендове. Пола века касније знакови који су приказани и даље су актуелни и имају ефекат. Трудили су се око конструкције знака, да може добро да се примени и користи на различитим местима, узимајући о обзир различите факторе“.

За следеће генерације

Изложба је до сада гостовала у Загребу, Пули, Битољу, Скопљу, Бихаћу, Сарајеву, Приједору, Херцег Новом, а сегменти су приказани у Београду и Нишу.

Поставка ће ускоро бити представљена у Ријеци и Дубровнику.

„Управо захваљујући студентима, цела архива је приказана у Србији. До сада, где год да је гостовала, изазвала је позитивне утиске. Публика је шаролика, од млађих генерација које откривају тај период наше историје, до старијих људи који су радили у тим фирмама и сећају се тог времена“, наглашава Ранковић.

Многи ови знакови отишли су у прошлост, заједно са некадашњом државом.

„Нажалост, тако је. Трудим се да бар сакупимо фрагменте и да гледамо шта је било добро и шта добро можемо да извучемо и научимо. Држим се свог опредељења и желим да оставим траг за следеће генерације, како не би морале да копају из пепела и крећу из минуса, већ да барем нешто имају на располагању“, закључује аутор изложбе Огњен Ранковић.