Програм се реализује у оквиру споразума о сарадњи који су Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду и Државни институт за руски језик „А. С. Пушкин“ потписали у јулу ове године.
Програм почиње у 10 часова пленарним предавањем Владимира Илича Карасика, доктора филолошких наука и декана Филолошког факултета Државног института за руски језик „А. С. Пушкин“. Тема предавања биће „Најважнији проблеми у лингвокултурологији“, а предавање ће бити одржано у кино-сали, уз симултани превод на српски језик.
Од 12 часова биће одржано пет предавања која ће се паралелно одвијати у различитим учионицама, на руском језику, уз материјал на српском језику.
Александра Николајевна Матрусова, доценткиња на Катедри за општу и руску лингвистику Државног института за руски језик „А. С. Пушкин“, говориће о „Лингвокултурном простору словенске песме“.
Предавање ће бити посвећено руским песмама XX века, њиховим симболима, културним значењима и темама попут љубави, отаџбине, пријатељства и историјског памћења, као и додирним тачкама са српском културом.
Марина Васиљевна Цибрјаева, виша предавачица на Катедри за теорију и праксу комуникације, представиће тему „Међукултурни дијалог као креација: искуство руско-српске сарадње“.
Кроз примере Саве Владиславића-Рагузинског, Вука Стефановића Караџића и Николаја Петровича Краснова биће речи о улози појединаца у културном повезивању Русије и Србије.
Артјом Леонидович Гушчин, доктор хемијских наука и шеф лабораторије за сложена хемијска једињења Института за неорганску хемију „А. В. Николајев“, одржаће предавање „Органометална једињења за терапију карцинома“.
Тема ће бити развој савремених антиканцерских лекова, са посебним освртом на комплексе платине, паладијума и злата и њихове потенцијалне примене у терапији.
Ирен Јевгењевна Кузњецова, докторка физичких и математичких наука, редовна професорка и заменица директора Института за радиотехнику и електронику Руске академије наука „В. А. Котељников“, говориће на тему „Све је под контролом! Електронски нос, електронски језик и потрага за животом на Венери“.
Предавање ће представити примену сензора у различитим областима, као и развој „електронског носа“ и „електронског језика“, уз осврт на могућности њихове примене у истраживању других планета.
Лилија Гарифуловна Никонова, магистарка биолошких наука и виша научна сарадница Института за мониторинг климатских и еколошких система Сибирског одељења Руске академије наука, представиће тему „Надземни екосистеми и њихове задивљујуће особине“.
Биће речи о сложеним везама у екосистемима, кружењу угљеника, фотосинтези и дисању, као и о значају шума и мочвара за очување биодиверзитета и ублажавање последица климатских промена.
Улаз је слободан.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.