Сви ти обрасци, наслеђе, мишљење, стваралаштво што чини једну културу, а мноштво тога културу уопште, представља мултикултуралност као најбољи пример могућег јединства различитости.
Свака тенденција за постављањем јединствене културне матрице је обесмишљавање појма мултикултуралности, укидање различитости и губљење стваралачке снаге једино способне да створи нешто вредно и ново.
Исто тако, посматрање одређене културе као доминантне у односу на друге, поље културе као место узајамног поштовања, а које треба да је основа узајамног поштовања уопште, претворило би културу у бојно поље на којем не би било победника. Изгубила би једино култура.
Свака култура стварана је у времену и простору, и самим тим она није без обележја, али њен главни циљ, оплемењивање и усавршавање духа, који је једино такав спреман за разумевање, човечност и узајамно поштовање, чини је ванпросторном и ванвременском, нечим што траје, истрајава и превазилази.
Културу можемо сачувати, једино ако је упознамо.
Како ниједно стваралаштво није коначно а оно јесте неодвојиви део културе, култура није коначна. Неопходно је да разумемо да је наше присуство, било као ствараоца или примаоца, у култури потребно као константа јер ћемо тиме оплеменити културу баш као и она нас.
Добродошли!
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.