Фестивал кроз изложбе, плес, филм и музику представља стваралаштво особа са инвалидитетом и инклузивних уметничких колектива, са посебним акцентом на приступачност уметничких садржаја.
Програм је подељен у четири целине – „Слика“, „Покрет“, „Дигитална приступачност“ и „Звук“.
У оквиру целине „Слика“ биће представљена изложба слика Кирила Рудика, колаж-инсталација полазника Ликовне радионице дневног боравка, настала уз менторство Дејана Јанкова, као и радови примењене уметности полазника Креативне радионице радног центра Установе за пружање услуга социјалне заштите Града Новог Сада.
Целина „Покрет“ доноси плесни перформанс „Плесна бајка“, који изводе полазници клуба Еуромнеа, у кореографији Роберта Гомбоша.
У оквиру програма „Дигитална приступачност“ биће приказани кратки филмови „Боје које мењају свет“, аутора Божидара Кнежевића и Ненада Кузмановића, и „Ту сам“, аутора Душана Мамуле. Након пројекција предвиђено је представљање аутора и протагониста филмова.
Музички део фестивала, под називом „Звук“, обухвата концерт бенда „Асистивна технологија“ ШОСО „Милан Петровић“ са домом ученика и оркестра „Добри људи“, под уметничким руководством Жарка Себића, уз учешће гостујућих музичара.
Посебна пажња посвећена је приступачности програма, па ће посетиоцима бити доступни тактилни каталог ликовних радова, аудио-каталог и каталог на језику лаком за читање и разумевање. Током програма биће обезбеђен и превод на знаковни језик.
Фестивал организује Удружење Софос у сарадњи са Културним центром Новог Сада, а реализацију суфинансира Град Нови Сад – Градска управа за културу.
Улаз на фестивал је слободан.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.