„Fellowship Novi Sad” je međunarodni književni festival u okviru Programa stručnih skupova koji kreiranjem međunarodne platforme omogućava domaćim piscima i izdavačima da sarađuju sa stranim urednicima, izdavačima, prevodiocima i piscima.
Pokrenut je na inicijativu direktora Kulturnog centra Vojvodine “Miloš Crnjanski” Nenada Šaponje, koji je i sam bio učesnik više od 20 Fellowship-ova u svetu jer ovi programi stručnih skupova omogućavaju književnim stručnjacima iz celog sveta da upoznaju svoje srpske kolege u ovim oblastima, te mogu da podele ideje i iskustva i započnu nove projekte.
Uz program Ministarstva kulture Republike Srbije, Fellowship je značajan pri pomaganju prevođenja važnih dela srpskih pisaca na svetske jezike.
O programu ovogodišnjeg Fellowship-a koji počinje u petak, 7. septembra u Matici srpskoj, a koji je javnosti dostupan na ovom linku, ali i o značaju jednog ovakvogstručnog skupa, književnik Nenad Šaponja, direktor Kulturnog centra Vojvodine “Miloš Crnjanski”, kaže:
“Po iskustvima koje smo imali prošle godine, a koja su bila itekako značajna za prezentovanje naše kulture u svetu, kada smo organizovali prvi Fellowship u našoj zemlji, ovogodišnji susret izdavača organizujemo sa još većim brojem gostiju. Ovoga puta će nam doći 13 predstavnika izdavačkih kuća i agencija, iz 9 zemalja, od Francuske, Velike Britanije, Finske, Irana, Poljske, Turske, Severne Makedonije, Egipta i Ujedinjenih Arapskih Emirata. To je i u svetu primer dobre prakse gde se kroz susrete izdavača i pisaca iz različitih zemalja isti upoznaju u zemlji u kojoj se susreću. I dolazi do rezultata – razmenjuju se iskustva, govori se o književnosti, međusobno se upoznajemo, saznajemo štošta o različitim svetskim književnostima. Glavna ponuda jeste da izdavači u celom svetu znaju šta je dobro da objave, odnosno koje su najveće vrednosti, tj. najznačajnije knjige koje bi trebalo prevesti na njihov jezik. Ali, kao i kod svih stvari kada je prezentovanje kulture u pitanju, ne treba gledati samo brojeve već treba u vidu imati čitavu slagalicu. Efekti ovakvih skupova će se odraziti i na druge izdavače koji ne učestvuju direktno na skupu, na novinare, na stav o promociji kulture na nove načine", ističe Šaponja.
Prema njegovim rečima, program Festivala zamišljen je kao sled događaja: jedan je susret, takozvani match-making, izdavača sa izdavačima, domaćih i stranih; to će se održavati u Beogradu, kao i susret sa našim uglednim piscima.
Potom će, kako objašnjava, u Novom Sadu biti organizovan niz predavanja u kojima će se gosti upoznati sa savremenom srpskom prozom, savremenom dečjom književnošću koja se stvara na našem jeziku, a takođe i sa tržištem knjiga u Srbiji.
“To je ono na osnovu čega će se gosti opredeliti kako će ući u razmenu, koje autore će odabrati i kako će njihove naslove predstaviti”, zaključuje Šaponja.
U okviru ovogodišnjeg Fellowship-a, od 6. do 10. septembra u Novom Sadu i Beogradu , gostovaće:
Ayser Ali (Velika Britanija, Ayser Ali Agency), Katharina Loix van Hooff (Francuska, Les Argonautes Editeur), Urpu Strellman (Finska, Helsinki Literary Agency), Joanna Dabrowska (Poljska, Wydawnictwo Literackie), Dejan Tajkoski (Severna Makedonija, Prozart Media), Can Yiğit Tuncman (Turska, Literaturca Publishing House), Nazlı Berivan (Turska, Turkish Publishers Association), Akif Pamuk (Turska, Introtema Copyright Agency), Alireza Nourizadeh (Iran, Iran Book Grant), Majid Jafari (Iran, Pol Literary Agency), Sherif Bakr (Egipat, Al Arabi Publishing), Fatimah Abbas (Egipat, FALA Literary Agency) i Tamer Said (Ujedinjeni Arapski Emirati, Sharjah International Literary Agency).
U petak, 8. septembra, učesnici Fellowship–a iz sveta, gosti Kulturnog centra Vojvodine “Miloš Crnjanski” će se u Narodnoj biblioteci Srbije susresti sa domaćim izdavačima.
Izdavačke kuće iz Srbije koje će predstaviti svoju delatnost su: Laguna, Kreativni Centar, Geopoetika, Akademska knjiga, Čigoja, Blum, Prometej i Pčelica.
Tokom dana, gosti će obići i Spomen-muzej našeg Nobelovca Iva Andrića, a zatim će imati i susret sa našim piscima.
Nada Savković
filolog
Pitanje jezika je izuzetno važno, jer je jezik osnovno oruđe kulture svakog naroda: rodno mesto našeg bića. Pojmovni svet jednog naroda odražava se u jeziku. Kada smo u svom jeziku, mi smo u svom zavičaju. Zato je važno uticati na svest o važnosti očuvanja maternjeg jezika kao preduslova za očuvanje autentičnosti nacije.
Vladimir Bajić
”Graditelji Novog Sada”
”Moramo voditi računa o tome da se u što većoj meri podsećamo na to šta je nekada bilo, šta su važni istorijski događaji, ko su naši preci i kako su oni živeli. To je suštinsko proučavanje društva iz kog proizilaze rezultati koji nam mogu ukazati na to kojim putem treba da idemo da bismo bili bolji ljudi i članovi našeg društva”.