Драма Љубомира Симовића, једно од најистакнутијих дела српске драмске литературе 20. века, праизведба на мађарском језику.
Представа је настала захваљујући сарадњи Новосадског позоришта и студената завршне године Академије уметности у Новом Саду.
Биће изведена на Великој сцени Новосадског позоришта у уторак, 13. јуна од 19.00 часова и има симултани превод на српски.
Редитељка Маргарета Табороши истиче да је у питању потресна прича о улози позоришта и уметности у ратним временима, радња се одвија у Ужицу, за време Другог светског рата, када вешања, погубљења и кажњавање грађана представљају свакодневицу за време немачке окупације.
”Локалне снаге тајно организују отпор – глад и неимаштина су се увукли у животе људи. У овој неизвесној атмосфери путујућа трупа Шопаловић стиже да изведе драму „Разбојници“ Фридриха Шилера. И животи глумаца и Ужичана на данашњи дан ће се, неповратно, променити. Колико год мештани лоше гледали на долазак глумаца, њихову уметност и веру у уметност, један дан боравка у граду утиче и одражава се на стварни живот. Застрашује и уздиже у исто време“, наглашава редитељка.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.