Када да аплаудирамо а када не? Ево како да се понашамо на концерту класичне музике

Колико се пута десило да сте отишли на концерт класичне музике, балетску или оперску представу а да вам је пажњу пореметило нечије понашање?

културе.рс • 17. март 2024.

културе.рс

Разговор телефоном, фотографисање са укљученим блицем, кашљање, аплауз када му није време, све то омета пажњу публике, али и извођача на сцени.

Како треба да се понашамо у таквим приликама?

То смо питали Емилију Пушић, ПР-а Војвођанског симфонијског оркестра, да нам објасни на примеру концерта класичне музике.

Концерти класичне музике, за разлику од концерата на којима се изводе други музички жанрови, попут поп, рок, реп, метал или народне музике, су углавном мирнијег сензибилитета и атмосфере, које посећује публика, заинтересована за симфонијско стваралаштво, камерну музику или музичке реситале композитора, чија су дела оставила траг у историји музике. 

Како би у миру могао да прати музику коју музичари стварају на сцени, сваки посетилац концерта класичне музике има своју столицу, односно место где треба да седне. 

Уколико се улазница на концерт наплаћује, на улазници ће бити уписано нумерисано седиште, а да би свако на време заузео своје место, потребно је да публика дође барем 10 до 15 минута пред сам почетак концерта. 

“Кашњење на концерте и улазак у салу након почетка концерта нису пожељни, због чега посетилац неће моћи да уђе у салу, док се дело не заврши или док не почне други део концерта”, каже Емилија.

На тај начин, напомиње, избегава се ометање музичара у току њиховог наступа, јер шетање, причање као и звук звона телефона, не само да утичу на музичку интерпретацију и концентрацију извођача, него и на сам ток праћења музичког дела код слушаоца. 

Неретко се догоди да се уколико неко прича или заборави да угаси звоно на телефону, посетиоци који седе у близини се узнемире, те не могу да наставе са истом пажњом и уживањем да прате музичко дело. 

“Иако музичари имају искуство са разним ситуацијама, које могу да се догоде у току наступа, данас за њих први облик непоштовања њиховог рада представља појачано звоно на телефону, зато што се неретко дешавало да телефон зазвони управо између ставова, када је највећа концентрација пред почетак новог става или дела”, истиче и додаје:

“Ипак не можемо изоставити, а да не помемено, да поред телефонског звона, музичаре може да омета упаљен блиц у току снимања или фотографисања на концерту, што одређени солисти на својим концертима строго забрањују, а што свакако није препоручљиво”.

Музика која се слуша на овим концертима, настала је неколико десетина или стотина година пре технолошке ере, стога је лепше препустити се доживљају који она пружа, у реалном времену и простору и на тих 90 минута, колико траје концерт, заборавити на телефон, друштвене и свакодневне животне околности. 

“Након извођења сваког дела, а затим и на крају самом концерта, музичари за своју интерпретацију воле да буду награђени аплаузима. Како и сами кажу, њихова највећа награда су аплаузи публика, који им дају потврду да је њихов рад и труд био вредан њихове пажње”, истиче ПР Војвођанских симфоничара.

На концертима класичне музике, аплаудира се након завршетка дела. 

Међутим, често се догоди, да, уколико оркестар или солиста свирају симфонију, односно концерт за соло инструмент и оркестар, интерпретација буде изузетно квалитетна, у тој мери да публика почне да аплаудира између ставова. 

Ипак, правило је да се, због праћења музичког тока самог дела, са једне стране, као и концентрације музичара са друге, између ставова у цикличним, односно вишеставачним делима, не аплаудира. 

“Аплаузи су пожељни након изведеног дела, које могу да прате узвикивање ”Браво”, звиждање или стајаће овације, када публика аплаудира у стојећем ставу поздрављајући оркестар, солисту и диригента, тиме исказујући највеће поштовање за њихов рад”, објашњава Емилија Пушић.

Концерти класичне музике су кроз историју представљали повод за окупљања и дружења, због чега су увек били свечане прилике, на којима би се показивала нова одећа, накит или представљао карактеристичан стил облачења. 

Према њеним речима, и данас је овај манир задржан, те је у зависности од свечане прилике самог концерта, такав и начин облачења код посетилаца. 

“Неки концерти попут гала концерата или свечаних отварања фестивала, захтевају свечану одећу, док други концерти не захтевају свечано облачење, али оно такође подразумева формалну гардеробу примерену за посету културној институцији”, закључује.

#балет #бонтон #Војвођански симфонијски оркестар #концерт #Нови Сад #опера #позориште #понашање

теме >

најновије >

Нада Савковић

филолог

Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.

Владимир Бајић

”Градитељи Новог Сада”

”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.

теме >

”ФисКултура без граница”: Лето на Тргу галерија у духу Олимпијских игара

25. јун 2024.

мишљења >

најчитаније >

студенти >

Изложба ”Ризик” у Галерији АУНС

6. јул 2024.

сећања >

„Тешко је познати живот, а сликати је лако”: Чудесни свет Илије Босиља 

12. јул 2024.

имате вест?
пишите нам!