Милић од Мачве: Једна од најкомплекснијих личности српске и југословенске ликовне уметности

На њој се може видети 57 ликовних радова поклон-збирке уметника који важи за једну од најкомплекснијих личности српске и југословенске ликовне уметности друге половине прошлог века.

Његов легат, представљен је пре 35 година у Завичајној збирци у Сремским Карловцима, а чине га радови израђени у различитим техникама – темпера, цртеж и пастел – којима је уметник осликао дух и архитектуру, историјске ликове и догађаје, те становнике Сремских Карловаца.

”Јавности можда није довољно познато да је Милић од Мачве своје легате оставио у више градова и институција, међу којима је и Музеј града Новог Сада”, каже за Културе.рс ауторка изложбе, музејска саветница Љиљана Лазић.

До сада, његов легат није изашао из тог простора, а са актуелном поставком у Збирци стране уметности, новосадска и шира публика има прилику да се ближе упозна са његовим стваралаштвом.

Ова поклон-збирка састоји се дела која су повезана истом тематиком, као што и сам назив изложбе каже – ”Карловачке сање”. 

”Инспирација су Сремски Карловци. Настали су између 1980. и 1989. године. Претпостављам да је у том периоду интензивно долазио у Карловце и боравио са људима, јер има и доста портрета самих Карловчана из новијег времена”, објашњава ауторка изложбе. 

Мотиви на сликама углавном су везани за националну тематику. 

”У питању су великани српске историје, црквени великодостојници, личности везане за велике историјске догађаје који су се дешавали у Карловцима, као што је Мајска скупштина, битка на Текијама”, додаје.

На сликама се могу приметити и импресивни архитектонски објекти који се налазе у центру тог места, попут Гимназије, Саборне цркве, Богословије, а важан елемент на сликама је и природа око Сремских Карловаца, Дунав, Фрушка Гора, те Стражилово као место вечног почивања Бранка Радичевића. 

”Један од главних ликова на његовим сликама јесте управо Бранко Радичевић, који се појављује на више слика, а ту су и друге важне личности попут Јована Јовановић Змаја, Лазе Костића – све то у фантастичном маниру карактеристичном за Милића од Мачве”.

Међу упечатљивим елементима на његовим сликама јесу и летећи балвани, за које је својевремено казао да су му се појавили у сну, због чега их је, веома рано, увео и на своје слике.

Несвакидашња личност

Милић Станковић уметнички је стасао са генерацијом сликара која се школовала на београдској Ликовној академији педесетих година 20. века.

Године 1953. уписао је студије архитектуре у Београду али убрзо одустаје, и већ догодине уписује Академију ликовних уметности у Београду и прикључује се групи Медиала.

”Он је имао посебан стил који га је током студирања привукао групи Медиала. То је била група сликара међу којима је сваки био аутентичан на свој начин, али су их привлачили ликовни узори из прошлости као што су Бош и Бројгел, ренесансни мајстори, холандски мајстори 17. века, те надреалисти и симболисти којима је Милић најблискији”, каже Лазић.

Попут колега из групе, није се безусловно препустио савременим токовима уметности, и био је искључиво сликар фигурације, користећи традиционална ликовна средства.

”Апстракција му је била потпуно страна. Зато је био жестоки противник Децембарске групе која је педесетих и шездесетих година била миљеник публике и критике, док чланови Медиале нису тако добро пролазили у стручној јавности, додуше, неоправдано. Свом стилу остао је веран током целокупне каријере”.

Као сликар фантастике, приступио је удружењу Фантазмажи у Бриселу, 1958. године.

Псеудоним Милић од Мачве узео је 1961. године, и користио га је током наредне четири деценије, све до своје смрти, а за то време створио је 7.500 слика, 13.000 графика и стотине икона и фресака.

Изузев ликовних радова, његов живот обележио је и сусрет са Салвадором Далијем у Кадакесу, путовање на Атос и у Свету земљу, боравак на Карибима у потрази за Атлантидом, сусрет са Кириком у Риму те ангажман на прослави 600. годишњице Косовског боја.