Предавање ће одржати Ана Самарџић, кустоскиња Музеја примењених уметности у Београду.
За потребе овог излагања, посвећеног улози слика као извора за проучавање историје намештаја у локалној средини, појмови платно, односно слика-представа означавају метафору за било коју врсту визуелног материјала – уља на платну, графике, цртежи оловком, акварели, фотографије – на ком се у прошлости могао представити намештај, самостално или у оквиру неке друге композиције.
Различит визуелни материјал са представама намештаја од великог је значаја за реконструкцију одређених ентеријера, као и за проучавање историјског и стилског развоја намештаја уопште.
Услед турбулентне националне историје, стилски намештај на овим просторима углавном није сачуван у мери у којој је у прошлости био коришћен, без обзира на то да ли је реч о грађанским, државним или дворским ентеријерима, или пак оним у сеоским срединама.
Освртом на само пар ретких слика и фотографија на којима су представљени оригинални комади намештаја који и данас постоје, излагањем ће се нагласити драгоценост оваквог визуелног материјала, као и важност легата, односно познавања историје о индивидуалном или породичномпореклу људи којима је тај намештај припадао.
Ана Самарџић, историчарка уметности, кустоскиња је Збирке намештаја у Музеју примењене уметности у Београду.
Проучава српску и европску уметност 19. века.
Предмет њеног интересовања су првенствено симболичне, алегоријске и фантастичне композиције.
Бави се писањем научних и научнопопуларних радова из области историје уметности и поп културе.
погледајте још
- ”Мистерија Брашовановог павиљона из 1929. године”: Како је настало и како је заборављено једно од најзначајнијих дела наше међуратне архитектуре
- ”За Брашована је најважније било да његова замисао буде реализована”: Ауторка изложбе Поклон-збирка Драгише Брашована Ивана Јањић за Културе.рс
- Погледајте целокупан програм изложбе Поклон-збирка Драгише Брашована
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.