Уметничка пракса Александра М. Лукића заснива се на истраживању стакла као медија кроз који се обликују форма, светлост, покрет и енергија.
У свом приступу, уметник стакло не посматра само као декоративни елемент, већ као саставни део ентеријера који доприноси атмосфери, равнотежи и идентитету простора.
Посебан значај у његовом стваралаштву има светлост, која обликује доживљај материјала, наглашава његове структуре и непрестано мења начин на који посматрамо уметничко дело.
Лукићеве форме истражују однос између крхкости и снаге, транспарентности и слојевитости, функционалности и уметничког израза.
Његова дела намењена су различитим амбијентима, од приватних до репрезентативних и јавних простора, у којима стакло постаје истовремено функционалан и поетски елемент ентеријера.
Александар М. Лукић (1964, Сремска Митровица) члан је УПИДИВ-а од 2008. и УЛУПУДС-а од 2018. године. Бави се уметничким и примењеним обликовањем стакла у пећи и техником витража.
Реализовао је више од 50 пројеката на сакралним и профаним објектима, 28 самосталних и 74 колективне изложбе у земљи и иностранству. Међу значајним наступима издваја се изложба накита „Магија стакла”, реализована са Миланком Берберовић у Смитсонијан институту у Вашингтону 2016. године.
Добитник је бројних признања, међу којима су више награда „Златна форма” УПИДИВ-а, награда „Александар Шалетић” УЛУПУДС-а 2024. и награда жирија на изложби „Уметност и вино” у Тополи 2026. године.
Изложба „Естетика уметничког стакла у савременим ентеријерима” биће отворена за посетиоце до 15. новембра.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.