Објављена селекција 71. Стеријиног позорја

Селектор 71. Стеријиног позорја Светислав Гонцић оценио је да избор представа званичне селекције скуп различитих позоришних поетика и размишљања, којима је заједнички квалитет доследност у начину изношења сопственог театарског израза.

У селекцији овогодишнег Стеријиног позорја је представа „Моје позориште”, ауторски пројекат Бориса Лијешевића, Атеље 212, Београд.

„Представа у којој редитељ преиспитује себе у позоришту и у уметности заиста је јединствена, и по својој форми и по теми и питањима којима се бави. Овај саморефлективни истраживачки приступ, кроз суочавање самог аутора са својим сећањима, успоменама и глумцима на сцени, ствара потпуно ново, моје позориште”, наводи Гонцић.

„Централа за хумор” по текст Ђорђа Косића, у режији Оље Ђорђевић, Народно позориште у Београду, настао на основу документарне грађе, бави се стварним догађајима и личностима у окупираном Београду током Другог светског рата. 

Глумци Народног позоришта у Београду Јован Танић и Александар Цветковић били су стрељани 27. новембра 1944. године, без суђења – због „Централе за хумор“ и под наводном оптужбом за сарадњу са окупатором. 

„Госпођа министарка”, по тексту Бранислава Нушића, у режији Вељка Мићуновић, Словенског народног гледалишча Марибор (Словенија).

Скоро век након настанка, у Нушићевој „Министарки” и даље се јасно препознају илузије, амбиције и жеље појединца да постане неко, без обзира на сопствене способности или интелектуални капацитет.

„У овој поставци лик Живке министарке није само предмет исмевања, већ и жртва система и људи који је окружују, редитељски промишљено, избалансирано, кроз сва сценска средства. Представа анализира механизме друштвене структуре, док истовремено потврђује колико брзо човек може да се удаљи од себе, ако му околности понуде могућност власти, престижа и бољег живота”, наводи се у извештају селектора.

„Госпа Нола”, текст Исидоре Секулић, драматизација Александра Јовановић, режија Соња Петровић, Српско народно позориште Нови Сад, једна од седам приповедака из збирке „Кроника паланачког гробља”, после дуго времена враћа у фокус једну од наших највећих књижевница 20. века:

„..као и причу о жени која се бори са свим недаћама толико блиских нама, у контексту времена у коме данас живимо. Кроз ову представу специфичне редитељске поетике и приступа, лик Госпа Ноле повезује се са савременом женом у њеној борби за потомство и промишљања о улози жене и наметнутог модела женског постојања, на које утичу и животи наших предака и наших ближњих”.

„Шине”, текст Милена Марковић, режија Милан Нешковић, Народно позориште Републике Српске Бања Лука је представа која „и даље веома снажно и болно прича о изгубљеној генерацији”. 

„Ликови ове драме одрастају за време и након ратних деведесетих година на простору бивше Југославије. У фрагментарној драмској форми пратимо судбину групе младића чији живот је обележен насиљем. Они нису само жртве насиља, већ и сами врше насиље над другима…. О значају овакве драме највише говори управо та способност разумевања у другачијим друштвеним околностима, много година касније, када из вишеслојне структуре избија смисао мира, дубоке потребе за неоствареним спокојем и кључним састојком живота – љубављу”. 

„Професионалац”, текст и режија Душана Ковачевића, Звездара театар, Београд, после 35 година од првог извођења, „ и даље прича нашу никад до краја и никад довољно испричану причу о животу као борби за неке нове слободе са једне стране, и животу који остаје похрањен и забележен негде у дубоким, великим, прашњавим полицијским архивама, са друге”. 

„Без буке од два до шест”, по тексту Софије Димитријевић, у режији Таре Митровић, Хартефакт кућа, Београд, такође је у селекцији овогодишњег Стеријиног позорја.

„Изузетна глумачка игра суочава нас са болом и самоћом. Самоћом која избија из сваке изговорене и неизговорене речи ове представе. Скривени, потиснути слојеви нашег живота, кроз литерарну основу, редитељску храброст и глумачко умеће, одједном избијају као нешто што желимо да задржимо заувек”, бележи Гонцић.

„Зашто се смеје?”, ауторски пројекат Ђорђа Нешовића, Народно позориште Сомбор, снажно и емотивно осветљава живот са аутизмом из много углова.

„То је прича о породицама које се суочавају са аутизмом. Полазиште ове представе је лична редитељева прича о брату са аутизмом кроз призму позоришта, која у својој структури садржи приче о три дечака који се налазе на различитим спектрима аутизма. Како аутизам представити на сцени, шта он може да значи позоришту и како позориште утиче на свест о аутизму – све су то питања која се постављају у овој представи која, трагајући за одговорима добија разумевање, љубав и снажне загрљаје гледалаца”, истиче селекттор овогодишње Стеријиног позорја Светислав Гонцић.