Аксентије Мародић припада водећим српским уметницима последњих деценија XIX века, а његово стваралаштво обележили су утицаји италијанске ренесансе и назаренске ликовне поетике, засноване на искреним верским осећањима, повратку изворном хришћанству и угледању на ренесансне узоре.
Мародић, питомац бечке Ликовне академије, припадао је неформалној групи српских Римљана, међу којима је био и Новак Радонић. Ови уметници су у Италији препознавали уточиште идеала које су сматрали изгубљеним у савременом свету.
Посебно место у Мародићевом опусу заузимају монументални иконостас цркве манастира Ковиља и алегоријска композиција „Вера, Нада, Љубав”, који представљају значајне примере стваралачке прераде назаренског сликарства у српској уметности XIX века.
Предавање ће пружити увид у уметничке утицаје који су обликовали Мародићев израз, као и у значај религиозног сликарства у рецепцији ренесансне уметности у Србији током XIX века.
Улаз је слободан.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.