Нова поставка балета настаје у кореографији Александра Антонијевића, дугогодишњег првака Националног балета Канаде, док ће у главним улогама на премијери 28. марта наступити, по први пут у Србији, прваци Краљевског балета из Лондона Маријанела Нуњез и Патрицио Реве.
У представи учествују прваци, солисти и ансамбл Балета Српског народног позоришта, уз оркестар под диригентском палицом Џејмса Тагла, госта из Сједињених Америчких Држава.
Након премијере, публику очекују још два извођења овог балета.
Из Српског народног позоришта оцењују да обележавање Дана СНП и премијера балета „Жизела“ представљају „спој традиције и савременог уметничког израза, потврђујући трајну улогу ове институције као једног од најважнијих носилаца културног идентитета”.
„Следећи визију коју је далеке 1861. године установио оснивач и први управник Јован Ђорђевић, Српско народно позориште већ 165 година испуњава мисију развијања и неговања културних и уметничких потенцијала српског народа”, наводе из СНП-а.
Једна од првих и најосновнијих тежњи оснивања позоришта била је очување језика и националне свести.
Матица српска и Српска читаоница шириле су писану реч и будиле националну свест, док је Позориште то чинило живом речју, допирући до најудаљенијих крајева где је живео српски народ.
„Ова година има и додатни јубилејски значај, јер обележавамо 200 година од рођења Јована Ђорђевића, оснивача Српског народног позоришта, чије име носи и Велика сцена ове куће. У знак трајног поштовања према његовом делу, најзначајнија признања која Позориште додељује управо носе његово име – Златна, Сребрна и Бронзана медаља „Јован Ђорђевић“, напмињу из Позоришта.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.