Rezultati istraživačkog rada arhitekte Darija Čupića, istoričara umetnosti Milana Poznanovića i saradnika na projektu arhitekte Milana Milovanovića, prvi put su predstavljeni početkom 2021. godine izložbom Misterija Brašovanovog paviljona iz 1929. godine realizovanom u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu.
Izložbu je pratila i istoimena publikacija.
Prateći program izložbe Poklon-zbirka Dragiše Brašovana, posvećene životu i delu jednog od naših najistaknutijih graditelja, prilika je da se ovo dragoceno istraživanje predstavi i novosadskoj publici.
Autori su, baveći se temama međuratne arhitekture na našim prostorima, doprineli izučavanju opusa arhitekte Dragiše Brašovana pružajući nova tumačenja uticaja, stilova, odnosa modernizma i ar dekoa.
pogledajte još
Posetioci će biti u prilici da vide rekonstrukciju spoljašnjosti i unutrašnjosti paviljona i veliki broj do sada neobjavljenih originalnih fotografija, od Darija Čupića i Milana Poznanovića čuju nešto više o skulpturi koja je stajala ispred objekta i saznaju o uticajima, nedoumicama i mogućnostima budućih istraživanja.
Ivan Stanić, viši kustos Muzeja nauke i tehnike, koji je ovom istraživanju dao muzeološki kontekst, govoriće o važnosti vaninstitucijalne saradnje u muzeju.
Muzej nauke i tehnike, koji baštini i istoriju arhitekture i građevinarstva na našim prostorima, uvideo je značaj ovog istraživanja i podržao inicijativu autorskog tima da upotrebom novih tehnika i tehnologija pomera granice u cilju sticanja novih saznanja bitnih za istoriju nauke, umetnosti i tehnike na našim prostorima.
Predavanje drže: Dario Čupić, arhitekta, Milan Poznanović, istoričar umetnosti i Ivan Stanić, viši kustos Muzeja nauke i tehnike u Beogradu.
Događaj počinje u 19 časova, ulaz je besplatan.
Duško Stojanović
akademski slikar i grafičar
Nekada je, u različitim društvenim sistemima i periodima razvoja ili propadanja, kultura uvek bila potisnuta ili sklonjena. Kultura je opasna jer donosi činjenice, istinu, život i emociju, a to se ne uklapa ni u jedan sistem. Zato nije čudo što istorija pokazuje da su je često proglašavali dekadentnom ili opasnošću po društvo.
Vida Ognjenović
rediteljka i književnica
„Odbijamo da budemo žrtve, nema razloga da vlast žrtvuje kulturu. Neka sa žrtvuje sama, neka se vlast sama preispita za svoje greške a ne da ih naplaćuje od kulture. Glasniku se glava ne seče. Bojeći se da ih je kultura prepoznala i prozrela, pokušavaju da uguše kulturu. Pa slabi su im zubi“.