Tokom trajanja izložbe, do 15. septembra, kroz raznovrsne aktivnosti, publika će imati priliku da se upozna sa životom i delom čuvenog novosadskog arhitekte, koji je na našim prostorima ostavio značajne građevine, među kojima su zgrada Banovine, Radnička komora i Glavna pošta u Novom Sadu.
Prateći program izložbe čine:
9. jun, 19 časova: predavanje dr Darka Polića ”Dragiša Brašovan i urbanistički razvoj Novog Sada u dvadesetom veku”;
16. juna, 19 časova: kustosko vođenje kroz izložbu i šetnja Bulevarom Mihajla Pupina sa kustskinjom Ivanom Janjić i Društvom arhitekata Vojvodine;
23. juna, 19 časova: projekcija filma ”Kuća jednog arhitekte” reditelja Andreja Milinovića u produkciji Galerije Matice srpske i Radio televizije Vojvodine;
30. jun, 19 časova: predavanje ”Misterija Brašovanovog paviljona iz 1929. godine”, na kojoj će govoriti arhitekta Dario Čupić, istoričar umetnosti Milan Poznanović i viši kustos Muzeja nauke i tehnike u Beogradu Ivan Stanić;
7. jul, 19 časova: kustosko vođenje i šetnja Bulevarom Mihajla Pupina na engleskom jeziku sa kustoskinjom GMS Ivanom Janjić i Društvom arhitekata Vojvodine;
14. jul, 19 časova: predavanje ”Enciklopedija na porcelanu” više kustoskinje Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu Biljane Ceranović;
21. jul, 19. časova: projekcija filma ”Dragiša Brašovan, majstor scenografije života – banatski opus” rediteljke Marijane Vidić, u produkciji udruženja ”Pečat”;
28. jul, 19 časova: predavanje filozofa Gorana Vujkova ”Poetika prostora: salon kao susret privatnog i javnog”;
4. avgust, 19 časova: predavanje ”Skulpture iz doma jednog arhitekte” Stanislave Jovanović, kustoskinje GMS;
11. avgust, 19 časova: predavanje ”Mebl na platnu: slike kao izvor za proučavanje nameštaja” Ane Samardžić, kustoskinje Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu;
18. avgust, 19 časova: predavanje muzejske savetnice Muzeja grada Novog Sada Ljiljane Lazić ”Novosadski građanski enterijeri krajem 19. i početkom 20. veka”
25. avgust, 19 časova: predavanje ”(Ne)održivost enterijera 20. veka” diplomirane inženjerke scenske arhitekture, tehnike i dizajna Anje Popović;
1. septembar, 19 časova: stručno tumačenje izložbe sa kustoskinjom GMS Ivanom Janjić;
8. septembar, 19 časova: predavanje ”Konzervatrorske priče o predmetima iz Poklon-zbirke Dragiše Brašovana”, na kojem će govoriti restaurator stilskog nameštaja David Savić i konzervatori-restauratori GMS Željka Despotović, Snežana Mijić i Uroš Mirić;
15. septembar, 19 časova: upravnica GMS Tijana Palkovljević Bugarski će govoriti o nasledicima i novom domu Poklon-zbirke Dragiše Brašovana.
Izložba Poklon-zbirka Dragiše Brašovana predstavlja preko 100 eksponata, među kojima su slike, skulpture, crteži, stilski nameštaj, dela primenjene umetnosti i dokumentarni materijal koji su njegova supruga Viktorija Brašovan i poćerka Olga Kovač poklonile Galeriji.
Svi predmeti činili su enterijer kuće u ulici Strahinjića Bana u Beogradu, te svedoče o Brašovanu ne samo kao o arhitekti, već i suprugu, očuhu, ali i ljubitelju umetnosti, o čemu je svojevremeno pisao i čuveni istaknuti istoričar arhitekture Zoran Manević:
”Kupuje stari nameštaj, prepravlja ga, doteruje, prodaje, kupuje novi. On sve to radi sa istinskim uživanjem, i u svemu tome ima nečeg pomalo naivnog, pomalo detinjastog uživanja života”.
Izložbu prati dvojezični katalog sa tekstovima dr Darka Polića, arhitekte i Ivane Janjić, kustoskinje, dokumentarni film Radio-televizije Vojvodine i virtuelna 3D rekonstrukcija prostora u kom je Dragiša Brašovan živeo, koji je realizovala msr Snežana Mijić, konzervatorka.
Ova izložba događa se u svetlu dva značajna jubileja Galerije matice srpske – 175 godina postojanja ove ustanove i 65 godina od preseljenja na današnju lokaciju, nekadašnju zgradu produktne berze.
Duško Stojanović
akademski slikar i grafičar
Nekada je, u različitim društvenim sistemima i periodima razvoja ili propadanja, kultura uvek bila potisnuta ili sklonjena. Kultura je opasna jer donosi činjenice, istinu, život i emociju, a to se ne uklapa ni u jedan sistem. Zato nije čudo što istorija pokazuje da su je često proglašavali dekadentnom ili opasnošću po društvo.
Vida Ognjenović
rediteljka i književnica
„Odbijamo da budemo žrtve, nema razloga da vlast žrtvuje kulturu. Neka sa žrtvuje sama, neka se vlast sama preispita za svoje greške a ne da ih naplaćuje od kulture. Glasniku se glava ne seče. Bojeći se da ih je kultura prepoznala i prozrela, pokušavaju da uguše kulturu. Pa slabi su im zubi“.