Резултати истраживачког рада архитекте Дарија Чупића, историчара уметности Милана Познановића и сарадника на пројекту архитекте Милана Миловановића, први пут су представљени почетком 2021. године изложбом Мистерија Брашовановог павиљона из 1929. године реализованом у Музеју науке и технике у Београду.
Изложбу је пратила и истоимена публикација.
Пратећи програм изложбе Поклон-збирка Драгише Брашована, посвећене животу и делу једног од наших најистакнутијих градитеља, прилика је да се ово драгоцено истраживање представи и новосадској публици.
Аутори су, бавећи се темама међуратне архитектуре на нашим просторима, допринели изучавању опуса архитекте Драгише Брашована пружајући нова тумачења утицаја, стилова, односа модернизма и ар декоа.
погледајте још
Посетиоци ће бити у прилици да виде реконструкцију спољашњости и унутрашњости павиљона и велики број до сада необјављених оригиналних фотографија, од Дарија Чупића и Милана Познановића чују нешто више о скулптури која је стајала испред објекта и сазнају о утицајима, недоумицама и могућностима будућих истраживања.
Иван Станић, виши кустос Музеја науке и технике, који је овом истраживању дао музеолошки контекст, говориће о важности ванинституцијалне сарадње у музеју.
Музеј науке и технике, који баштини и историју архитектуре и грађевинарства на нашим просторима, увидео је значај овог истраживања и подржао иницијативу ауторског тима да употребом нових техника и технологија помера границе у циљу стицања нових сазнања битних за историју науке, уметности и технике на нашим просторима.
Предавање држе: Дарио Чупић, архитекта, Милан Познановић, историчар уметности и Иван Станић, виши кустос Музеја науке и технике у Београду.
Догађај почиње у 19 часова, улаз је бесплатан.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.