Контекст „приватног“ и „јавног“ мењао се кроз историју друштва.
Политички и економски утицаји једне епохе обликовали су промене друштвених пракси, те се иуметност и култура мењала сходно тим променама.
Модерно доба у Европи од XVII до XX века је просторе приватности ширило и обликовало у настојању да промени дотадашње нормативе живота у заједници, не нарушавајући постојећу структуру.
На овом предавању биће сагледано питање приватности кроз културну историју салона који су служили као места јавног и приватног окупљања водеће класе, а у којима се расправљало о политици, уметности и култури.
Предавањем ћемо анализирати структуру приватног и јавног дискурса кроз салон.
Феноменолошки, препознаћемо својеврсну поетику салонског простора који је дефинисао културни иуметнички развој широм Европе.
Од краљевске и црквене резиденције, преко салона и кафетерија, до данашњег дневног боравака.
Указаћемо на јавне културне и друштвене везе које су формирале историју приватног живота, али и понашања, навике, потребе и укусе.
Догађај је заказан у петак, 28. јула са почетком у 19.00 часова.
погледајте још
- ”Мистерија Брашовановог павиљона из 1929. године”: Како је настало и како је заборављено једно од најзначајнијих дела наше међуратне архитектуре
- ”За Брашована је најважније било да његова замисао буде реализована”: Ауторка изложбе Поклон-збирка Драгише Брашована Ивана Јањић за Културе.рс
- Погледајте целокупан програм изложбе Поклон-збирка Драгише Брашована
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.