На концерту ће наступити сопран Љепосава Малбаша и пијанисткиња Јелена Бошњак, које ће публици представити програм посвећен уметничкој соло песми композитора 20. и 21. века.
Програм обухвата дела инспирисана стиховима песника попут Бертолта Брехта, Саше Чорног и Луја Арагона, чија поезија тематизује егзистенцијална питања и друштвене проблеме који остају актуелни и у савременом добу. Кроз спој музике и поезије, концерт доноси различите погледе на људску природу, друштвене односе и изазове модерног друштва.
Концерт је осмишљен као сценски повезана целина у којој се музичке нумере надовезују и граде драматуршку линију. Промене костима и сценског распореда доприносе развоју програма, који постепено прелази од хумористичних и кабаретских тонова ка озбиљнијим темама, укључујући друштвену маргинализацију, рат, моралну кризу и смрт. На почетку сваког тематског блока публици ће се обраћати наратор.
Први блок доноси три песме које на духовит начин подстичу критичко промишљање уметности, супротстављајући ауторски маниризам и снобизам у доживљају уметничког дела искрености и пажљивом посматрању. На програму су композиције Леонарда Бернштајна и Дмитрија Шостаковича.
Други блок почиње лакшим кабаретским и љубавним темама, да би се постепено развио у драматичнију целину посвећену положају друштвено маргинализованих жена и слому моралних вредности. Посебно место заузима композиција „Полководец” Модеста Мусоргског, из циклуса „Песме и игре смрти”, у којој је смрт представљена као симболички победник на бојном пољу. Прелаз из кабаретске у ратну атмосферу наглашен је и сценским решењима, укључујући облачење војног шињела преко кабаретског костима.
Завршни блок доноси нову визуелну слику и наставља промишљање мотива смрти кроз дела Џорџа Батерворта, Иване Говорчин и Дмитрија Шостаковича. Промене костима и њихово постепено уклањање наглашавају присуство ратне и смртне перспективе у завршници програма.
Међу композиторима чија ће дела бити изведена налазе се и Бенџамин Бритн, Курт Вајл и Франсис Пуленк. Разноврстан музички избор, ослоњен на поезију и сценски израз, повезује класичну музику са темама блиским савременом слушаоцу.
Улаз је слободан.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.