„Fellowship Нови Сад” је међународни књижевни фестивал у оквиру Програма стручних скупова који креирањем међународне платформе омогућава домаћим писцима и издавачима да сарађују са страним уредницима, издавачима, преводиоцима и писцима.
Покренут је на иницијативу директора Културног центра Војводине “Милош Црњански” Ненада Шапоње, који је и сам био учесник више од 20 Fellowship-ова у свету јер ови програми стручних скупова омогућавају књижевним стручњацима из целог света да упознају своје српске колеге у овим областима, те могу да поделе идеје и искуства и започну нове пројекте.
Уз програм Министарства културе Републике Србије, Fellowship је значајан при помагању превођења важних дела српских писаца на светске језике.
О програму овогодишњег Fellowship-a који почиње у петак, 7. септембра у Матици српској, а који је јавности доступан на овом линку, али и о значају једног оваквог стручног скупа, књижевник Ненад Шапоња, директор Културног центра Војводине “Милош Црњански”, каже:
“По искуствима које смо имали прошле године, а која су била итекако значајна за презентовање наше културе у свету, када смо организовали први Fellowship у нашој земљи, овогодишњи сусрет издавача организујемо са још већим бројем гостију. Овога пута ће нам доћи 13 представника издавачких кућа и агенција, из 9 земаља, од Француске, Велике Британије, Финске, Ирана, Пољске, Турске, Северне Македоније, Египта и Уједињених Арапских Емирата. То је и у свету пример добре праксе где се кроз сусрете издавача и писаца из различитих земаља исти упознају у земљи у којој се сусрећу. И долази до резултата – размењују се искуства, говори се о књижевности, међусобно се упознајемо, сазнајемо штошта о различитим светским књижевностима. Главна понуда јесте да издавачи у целом свету знају шта је добро да објаве, односно које су највеће вредности, тј. најзначајније књиге које би требало превести на њихов језик. Али, као и код свих ствари када је презентовање културе у питању, не треба гледати само бројеве већ треба у виду имати читаву слагалицу. Ефекти оваквих скупова ће се одразити и на друге издаваче који не учествују директно на скупу, на новинаре, на став о промоцији културе на нове начине", истиче Шапоња.
Према његовим речима, програм Фестивала замишљен је као след догађаја: један је сусрет, такозвани match-making, издавача са издавачима, домаћих и страних; то ће се одржавати у Београду, као и сусрет са нашим угледним писцима.
Потом ће, како објашњава, у Новом Саду бити организован низ предавања у којима ће се гости упознати са савременом српском прозом, савременом дечјом књижевношћу која се ствара на нашем језику, а такође и са тржиштем књига у Србији.
„То је оно на основу чега ће се гости определити како ће ући у размену, које ауторе ће одабрати и како ће њихове наслове представити”, закључује Шапоња.
У оквиру овогодишњег Fellowship-а, од 6. до 10. септембра у Новом Саду и Београду , гостоваће:
Ayser Ali (Велика Британија, Ayser Ali Agency), Katharina Loix van Hooff (Француска, Les Argonautes Editeur), Urpu Strellman (Финска, Helsinki Literary Agency), Joanna Dabrowska (Пољска, Wydawnictwo Literackie), Dejan Tajkoski (Северна Македонија, Prozart Media), Can Yiğit Tuncman (Турска, Literaturca Publishing House), Nazlı Berivan (Турска, Turkish Publishers Association), Akif Pamuk (Турска, Introtema Copyright Agency), Alireza Nourizadeh (Иран, Iran Book Grant), Majid Jafari (Иран, Pol Literary Agency), Sherif Bakr (Египат, Al Arabi Publishing), Fatimah Abbas (Египат, FALA Literary Agency) i Tamer Said (Ујединњени Арапски Емирати, Sharjah International Literary Agency).
У петак, 8. септембра, учесници Fellowship-а из света, гости Културног центра Војводине “Милош Црњански” ће се у Народној библиотеци Србије сусрести са домаћим издавачима.
Издавачке куће из Србије које ће представити своју делатност су: Лагуна, Креативни Центар, Геопоетика, Академска књига, Чигоја, Блум, Прометеј и Пчелица.
Током дана, гости ће обићи и Спомен-музеј нашег Нобеловца Ива Андрића, а затим ће имати и сусрет са нашим писцима.
Нада Савковић
филолог
Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.
Владимир Бајић
”Градитељи Новог Сада”
”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.