Baš kako je i naslov ove izložbe ”Novac budi sećanja”, dinar u prethodnih 139 godina nije pretrpeo samo promenu dizajna – on je, bio u opticaju u različitim državama, režimima, društvima i ideološkim kontekstima.
Upravo se, prema tim vetrovima i menjao – od novčanica koje su dizajnirali čuveni umetnici, poput Paje Jovanovića i Vase Pomorišca, sa prikazima dinastičkih likova, do svedenog ”partizanskog dinara” sa likovima istaknutih partizana do današnjeg, pomalo zastarelog dinara, koji nosi izgled poslednjih novčanica koje su nosile ime zemlje, čiji je naziv ostao iza nas, u istoriji – Jugoslavije.
Autor izložbe Igor Maćešić bavi se numizmatikom još od malena – njegovo interesovanje za ovu oblast traje gotovo 30 godina, a prikazana kolekcija, koja uključuje novčanice odštampane krajem 19. veka, prikazuje 150 je originalnih novčanica, sedam kopija i jedan falsifikat.
”U pitanju je period od 139 godina. Izgled našeg novca za to vreme promenio se po stilskim karakteristikama, prve novčanice dinara koje su štampane su dizajnirali umetnici, među kojima su poznata imena, poput Paje Jovanovića”, kaže za Kulture.rs autor izložbe Igor Maćešić.
Slikar Paja Jovanović dizajnirao je čuvenu novčanicu od hiljadu dinara iz 1931. godine, koja je svojevremeno ocenjena kao jedna od najlepših i najskladnijih novčanica na svetu – to je ujedno i prva novčanica na kojoj je prikazan lik poznate žene, istorijske ličnosti, a urađena je na osnovu skica koje su rađene između 1925. i 1927. godine.
Novčanice od 100 i 1000 dinara uradio je Vasa Pomerišac 1934. i 1935. godine.
Novčanica od 1000 dinara ubraja se među 10 najlepših na svetu i nikada nije bila u opticaju.
Izložba je sačinjena od nekoliko segmenata i prikazuje novac koji je bio u opticaju od 1884. do 1918. godine, papirni novac emitovan od 1920. do 1929. godine, potom novac iz drugog dela međuratnog perioda, koji se koristio od 1931. do 1939. godine, kao i za vreme Drugog rata, od 1941. do 1943. godine.
Izložen je i papirni novac izdat po završetku Drugog rata, i bio je opticaju od 1944. do 1953. koje je uradio Đorđe Andrejević Kun.
Na svih osam novčanica nalazi se lik partizana Milivoja Rodića.
Sa promenom naziva države, kada je Federativna narodna republika postala Socijalistička federativna republika, Jugoslavija dobila redizajnirani i denominovani dinar koji je korišćen od 1955. do 1965. godine.
Godine 1965. novac je ponovo redizajniran i svoj izgled je zadržao do 1990. godine, kada sa raspadom Jugoslavije i dolaskom hiperinflacije novčanice ponovo počinju da se menjaju – najpre sa dodavanje podužih nizova nula, kada su u opticaju bile novčanice vrednosti u iznosu od 500 milijardi, ali i sa novim licima, velikanima domaće istorije.
Sa stabilizacijom i prekidom hiperinflacije 1994. godine brišu se nule, a dizajn se menja 2000. godine, kada dinar dobija i danas aktuelan izgled.
Pored najstarijih novčanica, koje su veoma skupe, jer je mali broj njih sačuvan do danas, i veoma se retko nude za prodaju i jedna od savremenih novčanica ima izuzetno visoku materijalnu vrednost – u pitanju je novčanica od 5000 dinara koja datira iz 2002. godine.
Identična je kao i današnja novčanica, ali je u pitanju jedna od poslednjih serija koje su štampane sa imenom nekadašnje zemlje, Jugoslavije.
Njena vrednost je i razlog zbog kojeg je na izložbi postavljena kopija.
Ono što nam pokazuje novac kroz vreme jeste društveno uređenje kroz istoriju i novac kao statusni simbol.
”Novac koji je korišćen u određeno vreme prikazuje nam i koliko je država bila moćna i velika. Živeli smo i u malim i u velikim državama u prethodnih 140 godina”, ističe Maćešić.
Nakon Drugog rata, sa dolaskom komunističke vlasti, štampani su partizanski dinari, sa značajnim odsustvom umetničke linije, svedenog su, minimalnog dizajna sa likovima partizanskih junaka, naglašava autor izložbe.
Međutim, slična je situacija i danas – novčanice koje koristimo danas nemaju naročitu lepotu i umetničku vrednost – redizajnirane su 2000. godine, ali je taj koncept zastareo budući da potiče još iz 80-ih godina prošlog veka, ocenjuje naš sagovornik-
Osim dizajna, zastarele su i po materijalu, s obzirom da je u našoj zemlji još uvek u upotrebi papirni novac, dok u Rumuniji, Makedoniji i Bugarskoj koriste polimer novčanice, kao i velikom broju zemalja širom sveta.
”Možemo reći da smo po kvalitetu materijala prilično zaostali. Sam dizajn nije naročito očaravajući”, kaže autor izložbe.
”Mislim da bismo trebali uskoro da redizajniramo naš novac. U par navrata bilo je odličnih predloga entuzijasta, koji su ponudili divna rešenja, ali se po tom pitanju za sada ništa nije uradilo”, dodaje.
Međutim, za takav posao će se morati sačekati još, s obzirom da je štampanje novca izuzetno skup proces.
Ova izložba će biti otvorena do 30. oktobra u Arhivu Vojvodine.
Nada Savković
filolog
Pitanje jezika je izuzetno važno, jer je jezik osnovno oruđe kulture svakog naroda: rodno mesto našeg bića. Pojmovni svet jednog naroda odražava se u jeziku. Kada smo u svom jeziku, mi smo u svom zavičaju. Zato je važno uticati na svest o važnosti očuvanja maternjeg jezika kao preduslova za očuvanje autentičnosti nacije.
Vladimir Bajić
”Graditelji Novog Sada”
”Moramo voditi računa o tome da se u što većoj meri podsećamo na to šta je nekada bilo, šta su važni istorijski događaji, ko su naši preci i kako su oni živeli. To je suštinsko proučavanje društva iz kog proizilaze rezultati koji nam mogu ukazati na to kojim putem treba da idemo da bismo bili bolji ljudi i članovi našeg društva”.