Saša Petričić, višestruko nagrađivani fotograf, pisac i reporter, građanin Toronta i Beograda, sa korenima u Vojvodini, a ceo svoj život je posvetio usavršavanju svog stila vizualnog pripovedanja – koristeći fotožurnalizam i umetničku fotografiju da uhvati spontane momente bogate bojom i atmosferom.
Novosadskoj publici je na otvaranju izložbe otkrio kako je, kada je imao samo četiri godine, upravo iz Novog Sada otišao za Kanadu ali da se još uvek živo seća kako ga je stric, naš čuveni karikaturista Dušan Petričić, šetao po Keju kraj Dunava.
„Saša Petričić je najveći deo svoje tri decenije duge karijere proveo putujući svetom kao dopisnik za Si-Bi-Es Njuza, donoseći Kanađanima, u slici i reči, fascinantne priče sa svih kontinenata. Iz Jerusalima i Pekinga pokrivao je ratove u Siriji, Gazi i Avganistanu, i proteste od Haitija do Hong Konga. Njegove reportaže zabeležile su i strahote prirodnih katastrofa, zemljotresa, tajfuna i cunamija u Japanu. I to uvek sa okom za ljudske priče o kojima ne čujemo na vestima”, istakao je na otvaranju izložbe ambasador Kanade u Srbiji Džajls Norman.
Ambasador je napomenuo da je Petričić za svoj rad je višestruko nagrađivan najvećim novinarskim priznanjima u Kanadi, kao i u inostranstvu, između ostalog i u Ruandi, gde je nagrađen za svoje istraživačko novinarstvo.
”Kao i mnogi Kanađani, pratio sam sa velikom pažnjom njegove reportaže iz celog sveta. I danas na ovoj izložbi vidimo koliko Saša ima oko za ljudsku priču i koliko nam svojim umećem prenosi samu atmosferu priče i kako nam kroz fotoaparat prenosi ključne poruke”, naglasio je Norman.
Direktor Kulturnog centra Vojvodine, Nenad Šaponja, ovom prilikom podseto je na nedavno preminulu kanadsku književnicu Alis Manro, dobitnicu Nobelove nagrade za književnost.
„Meni je ovih dana, kada je Kanada u pitanju, seta prvenstveni osećaj, jer, kao što vam je poznato, Alis Manro je pre dva dana napustila ovaj svet u kojem, naravno, ostaje njeno veliko književno delo. Ona je pisac koji sažima vreme, sažima ideje i sažima prostor u jednu, dve rečenice u koje vi kao čitalac ponirete duboko”, istakao je Šaponja i dodao:
”Kada gledamo Sašine fotografije, mi vidimo da su to fotografije koje jesu umetničko delo. Da bi bile umetničko delo, one moraju da pomeraju stvari i spoljai iznutra. Iako fotografija spada u statičnu umetnost, ona mora pokazati da u njoj postoji priča koja je i iza, a možda i ispred nje”.
Izložba „Beli svet u koloru” biće otvorena u galerijskom prostoru Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski” (Vojvode Putnika 2) do 22. maja.
Nada Savković
filolog
Pitanje jezika je izuzetno važno, jer je jezik osnovno oruđe kulture svakog naroda: rodno mesto našeg bića. Pojmovni svet jednog naroda odražava se u jeziku. Kada smo u svom jeziku, mi smo u svom zavičaju. Zato je važno uticati na svest o važnosti očuvanja maternjeg jezika kao preduslova za očuvanje autentičnosti nacije.
Vladimir Bajić
”Graditelji Novog Sada”
”Moramo voditi računa o tome da se u što većoj meri podsećamo na to šta je nekada bilo, šta su važni istorijski događaji, ko su naši preci i kako su oni živeli. To je suštinsko proučavanje društva iz kog proizilaze rezultati koji nam mogu ukazati na to kojim putem treba da idemo da bismo bili bolji ljudi i članovi našeg društva”.