O ovoj temi govoriće dr Mila Mihajlović.
Povest Srba u Trstu počinje prvih decenija 18. veka.
Statistike kažu da je ih 1762. godine u Trstu bilo tridesetak, a da broj stabilno nastanjenih srpskih porodica u gradu nikada nije bio veći od stotinak.
No, to im nije smetalo da od Trsta načine najznačajniju luku Austrijskog carstva i uđu u sam poslovni, politički i kulturni vrh carevine i celog tadašnjeg sveta.
Vizionari modernog poslovanja, tršćanski Srbi su uvek bili korak ispred svih ostalih, pa i u nauci, u kulturi, u politici i u svim društvenim segmentima.
Bili su veliki rodoljubi.
Sebe su smatrali Srbima i ponosili su se svojim poreklom.
Trst je bio jezgro srpskih rodoljubivih snaga izvan matice, stecište i uporište srpske inteligencije.
Baš u Trstu, Dositej je spevao svoju najčuveniju i najlepšu pesmu „Vostani Serbijeˮ, sintezu, onda i danas, stremljenja svesrpske borbe za slobodu.
Materijalna dobit bila je za tršćanske Srbe u tesnoj vezi sa zadovoljenjem duhovnih potreba, a centar svega bila je njihova crkva.
Bogati, prosvećeni i samosvesni, bili su poznati kao mecene umetnosti i Trst je bio centar srpskog prosvetiteljstva.
U svakom momentu su tršćanski Srbi jasno izražavali svoju punu građansku svest, osećajući se s pravom i ponosom kao deo celine naroda koji je do sredine 19. veka još uvek bio lišen svoje države i svoje stalne duhovne i političke prestonice.
Pored Beča, Budima i Sremskih Karlovaca, tu ulogu su neko vreme na sebe preuzeli tršćanski Srbi i u tome je i njihova najveća istorijska zasluga.
Širili su kulturu svuda po svetu, gde god da bi se našli, o čemu svedoče nesumnjivi materijalni i pisani spomenici.
Ipak, u istorijskom momentu velikih potresa početkom prošlog veka, malena srpska etnička grupa u Trstu se asimilovala i nestala.
Dimenzije i domašaji doprinosa tršćanskih Srba u stvaranju i razvoju srpske nacionalne svesti i kulture, baš kao i njihove uloge u kreiranju evropske i svetske kulture, verovatno nikada neće moći u potpunosti da se sagledaju.
Dr Radmila (Mila) Mihajlović, istoričar, komunikolog, umetnik, novinar, prevodilac.
Gimnaziju je završila u Zrenjaninu, a fakultet u Rimu, Konzervatorijum „Santa Ćećilijaˮ – odsek solo pevanja.
Magistrirala je u Beogradu na Fakultetu muzičkih umetnosti, pod mentorstvom Zvonimira
Krnetića.
Doktorirala je sa najvišom ocenom na temu „Kulturno pamćenje tršćanskih Srbaˮ na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu, pod mentorstvom prof. dr Milivoja Pavlovića.
Članica je UKS, UNS, Istorijske sekcije Srpskog lekarskog društva.
Autorka je preko deset naučnih knjiga od kojih su neke prevedene na strane jezike.
Svečanim predstavljanjem njene knjige „Za srpsku vojsku – jedna zaboravljena pričaˮ u izdanju italijanskog Generalštaba oružanih snaga, država Italija je zvanično otvorila obeležavanje 100–godišnjice od početka Prvog svetskog rata.
Dobitnica je brojnih priznanja i nagrada.
Darko Bajić
režiser
Da bi došli do kulturnog identiteta pre svega moramo da poštujemo iskustvo i da pogledamo u prošlost, a ne da bežimo od nje, kako nas danas neretko savetuju. Gledajući film, čitajući knjige i upijajući slikarska dela, mi stvaramo osnovu nekog sopstvenog identiteta. Nacionalni identitet mora da postane deo tvog identiteta. Sa tim saznanjem možeš slobodno leonovati u predivnom svetu različitosti.
Nada Savković
filolog
Pitanje jezika je izuzetno važno, jer je jezik osnovno oruđe kulture svakog naroda: rodno mesto našeg bića. Pojmovni svet jednog naroda odražava se u jeziku. Kada smo u svom jeziku, mi smo u svom zavičaju. Zato je važno uticati na svest o važnosti očuvanja maternjeg jezika kao preduslova za očuvanje autentičnosti nacije.