Почетак 21. века донео је нове научне приступе у истраживању историје естетике и дизајна предмета од порцелана.
Велики подстицај у проучавању и у валоризацији тог дела европске баштине дају радови утемељени у мултидисциплинарном приступу који сагледавају ову врсту наслеђа кроз призму друштвених, интелектуалних и уметничких кретања, али и у контексту глобалне циркулације научних достигнућа.
Ослањајући се на досадашња истраживања на пољу историје естетике и историје науке, циљ предавања представља уједно и покушај да се на нов начин интерпретирају дела од изузетног значаја настала у великим европским мануфактурама порцелана у доба просветитељства.
Биљана Црвенковић ће говорити о остварењима примењене уметности у порцелану која су настала под директним утицајем првих систематизованих природњачких студија током 18. века.
Примери који ће бити анализирани представљају развој декорације порцелана са мотивима природњачких енциклопедија.
Као научне дисциплине које су засноване на опсервацији и класификацији ботаника, орнитологија и зоологија су се од самих зачетака ослањале на визуелне приказе.
Шта је био непосредни повод и инспирација за појаву енциклопедија на порцелану и која је њихова функција у време просветитељства нека су од питања на која ће се одговорити на предавању.
Догађај почиње у 19 часова.
Публику и овог викенда очекују стручна тумачења изложбе у 13 и 17 часова.
Биљана Црвенковић, виша кустоскиња Збирке керамике, стакла и порцелана Музеја примењене уметности у Београду
Свој професионални рад посветила је истраживању, заштити, излагању и публиковању културних добара српске нововековне уметности. Црвенковић је у свом раду донела савремен, мултидисциплинаран приступ у анализи и изучавању историјских колекција предмета од стакла, порцелана и керамике. Ауторка је велике изложбе ”На стакленом путу: Уметност стакла и репрезентација у Србији (1850-1950)”, која је представљена 2022. у Музеју примењене уметности, као и бројних стручних радова из области историје уметности. Добитница је ICOM награде Музејски стручњак године.
погледајте још
- ”За Брашована је најважније било да његова замисао буде реализована”: Ауторка изложбе Поклон-збирка Драгише Брашована Ивана Јањић за Културе.рс
- ”Мистерија Брашовановог павиљона из 1929. године”: Како је настало и како је заборављено једно од најзначајнијих дела наше међуратне архитектуре
- "Музеји заправо никада нису готови": Деведесет година Музеја Матице српске
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.