Догађај почиње у 18 часова.
О превођењу српске народне књижевности на шведски језик у српској научној литератури одвећ је мало и фрагментално писано.
У том контексту највише речи је било о преводима финског песника Јохана Лудвига Рунеберга (1804–1877) док су имена и рад већине осталих преводилаца српске народне поезије на овај скандинавски језик углавном остали непознати.
На предавању и представљању истоимене изложбе биће приказан целовит увид у обим превода српске народне поезије на шведски језик у Финској и Шведској у периоду од краја 18. до првих деценија 20. века.
Душко Топаловић студирао је историју на Филозофском факултету у Сарајеву, док основне студије завршава на Јужном универзитету у Стокхолму где је 2000. године одбранио магистарски рад.
На истом Универзитету је потом држао курсеве из Балканске историје и бавио се научним радом.
У међувремену је завршио студије архивистике након чега је 2008. године прешао да ради у шведски Војни архив где је обављао послове вишег архивског радника.
Од 2011. је запослен у Педагошком заводу за град Стокхолм где и данас ради.
Главно подручје научно-истраживачког рада Топаловића односи се на реконструкцију културних, економских и дипломатских односа између шведског и српског народа од почетка обнове српске државности 1804. године до стварања Југославије 1918. године, о чему је објавио преко тридесет научних радова на српском, шведском и енглеском језику.
Учествовао је на више домаћих и међународних научних скупова и трибина.
Ангажован је на пројекту израде Енциклопедије Републике Српске за коју је написао бројне одреднице.
За свој друштвени рад и научни допринос на реконструкцији историје развоја српско-шведских веза и односа добио је више друштвених признања и одликовања.
Тренутно ради на изради докторске дисертације на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду.
Нада Савковић
филолог
Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.
Владимир Бајић
”Градитељи Новог Сада”
”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.