Ovo je, kako ističu organizatori, prvi pokušaj da se na jednom mestu predstavi sveobuhvatno fotografsko svedočanstvo povezano sa Gavrilom Principom i Sarajevskim atentatom.
”Izložba ne predstavlja samo arhivistički poduhvat, već analizom svih sačuvanih fotografija činimo pokušaj da ponudimo odgovore na nekoliko pitanja: u kojim okolnostima su nastajale fotografije? Kako su nastajale i zarad kakvih potreba? Šta nam govori izuzetna potreba da se „vidi” Princip? Da li fotografije dopunjavaju ili opovrgavaju postojeća znanja nastala na osnovu pisanih izvora”, navodi se u pozivu.
”U trenutku kada je Gavrilo Princip povukao obarač, Mlada Bosna je zauvek napustila anonimnost. Grupa bosansko hercegovačkih anti-habzburški raspoloženih đaka i studenata postala je objekat znatiželje o kojem su, usled nesagledivih posledica njihovog čina, mnogi želeli da znaju sve što se znati može. Događaji iz Sarajeva nezaobilazni su sastojak svake istorije Balkana, Evrope i sveta u 20. veku. Pored toga, fotografije povezane sa atentatom – bilo da se radi o fotografijama atentatora ili onima nastalim tog sudbonosnog dana – stekle su snažno mesto u istorijskoj svesti. Prolaskom vremena one ne gube na značaju. Štaviše, izgleda kao da postaju važnije”, naglašava istoričar Miloš Vojinović.
Istoričar Miloš Ković ističe da su pedesetogodišnjica Atentata i Mlada Bosna bili mnogo bolje zastupljeni u javnom životu, nego u vreme kada je obeležena njihova 100. godišnjica.
”Prilika je da popravimo”, dodaje.
Pozdravna reč pripada Miodragu Kuzmanoviću, koji će govoriti u ime udruženja ratnih dobrovoljaca 1912–1918 njihovih potomaka i poštovalaca – „Obilić 1912–1918”.
U pogramu učestvuju Miloš Vojinović, Miloš Ković i Zoran Kolundžija.
Svečano otvaranje izložbe zakazano je za 28. jun u 19 časova.
Ulaz je slobodan.
Duško Stojanović
akademski slikar i grafičar
Nekada je, u različitim društvenim sistemima i periodima razvoja ili propadanja, kultura uvek bila potisnuta ili sklonjena. Kultura je opasna jer donosi činjenice, istinu, život i emociju, a to se ne uklapa ni u jedan sistem. Zato nije čudo što istorija pokazuje da su je često proglašavali dekadentnom ili opasnošću po društvo.
Vida Ognjenović
rediteljka i književnica
„Odbijamo da budemo žrtve, nema razloga da vlast žrtvuje kulturu. Neka sa žrtvuje sama, neka se vlast sama preispita za svoje greške a ne da ih naplaćuje od kulture. Glasniku se glava ne seče. Bojeći se da ih je kultura prepoznala i prozrela, pokušavaju da uguše kulturu. Pa slabi su im zubi“.