Dodeljena joj je nagrada ”Boško Petrović” za najuspešniji umetnički rad iz stručno umetničke discipline slikanje.
Trenutno, njeni radovi mogu se pogledati u Galeriji Akademije umetnosti i Galeriji na Štrafti, obe na Bulevaru Mihajla Pupina.
Tema njenog rada je apsurdizam – filozofija koja naglašava nelogičnost i besmisao života, koji je, kako kaže, prati od početka njenog rada, koji je rezultat potrage za smislom u okruženju ”prenatrpanom” reklamama, brendovima i proizvodima.
Ovaj ”šum” potrošačkog društva, jeste odlika njenog stvaralaštva, što možemo videti na slikama iz ciklusa 24/7, koje na jednom mestu sjedinjuju, između ostalog, vinjak, Sunđer Boba, cigarete, gradsko smetlište i fiskalni račun.
”Slika odiše anksioznošću”, kaže za Kulture.rs Teodora Milić.
Anksioznost, kao rezultat ”prenatrpanog” života u potrošačkom društvu zahteva lek – često i u porocima.
Sve to kao pokušaj bega iz realnosti, reprezentovane u izbezumljenom liku Sunđer Boba, koji ”radi i nikada ne zaradi” – što predstavlja paradigmu današnjeg običnog čoveka u potrazi za smislom.
Tragikomičan odnos glavnog junaka istoimenog crtaća sa škrticom koja voli novac – ”Kebom” Krabom, refleksija je današnjeg kapitalizma, slika i prilika korporativnog okruženja i namera njihovih, moderno rečeno, ”menadžera”.
”Počela sam da nabacujem različite motive, koji sami za sebe nemaju smisao, naročito kada su informacije zbijene na jednom mestu. Zato je potragu za smislom, kao način za pronalazak novog značenja formi, i potraga za mirom”, dodaje.
To je razlog nastanka ove serije slika – od potrage za mirom u apstrakcijama, do gubitka smisla.
”Prenatrpanost sadržajem oduvek je uticala na mene jer sam odrasla uz internet. Svaki dan izložena sam različitim društvenim mrežama i sadržajima. Koliko god da natrpavam slike informacijama, istražila sam sve motive i svakom ponaosob dala značenje i kroz sliku ga materijalno opipala. Slikama usporavam nagomilanost i more stvari kojima smo okruženi”, ističe.
Kalup kao propusnica
”Umetnik se danas mora donekle ukalupiti da bi bio prepoznatljiv. U idealnom svetu bi svako radio ono što želi , ali to sada nije slučaj”, naglašava Teodora.
Zato je misija potrage za smislom njena lična smisao.
”Na svakome je da nađe svoj smisao. Neko će ga izgubiti, neko će ga pronaći, ali za mene je sada u ovom trenutku to traženje”, dodaje.
Ono što nam servira potrošačko društvo, kroz zatrpavanje reklamama, brendovima i proizvodima, brinući se o sveopštem dobru putem novčanika, svodi društveni život na uprosečavanje, stavljajući u prvi plan dobro nekolicine.
”Pitanje je na šta se ljudi fokusiraju, jer vrlo često gledaju ono što ne bi trebali da gledaju. Zato sve postaje prosečno, i ono se uvećava. A kada ljudi dostignu prosek, nemaju više potrebu da se menjaju, jer je sve prosečno. Treba naći smisao”, zaključuje slikarka Teodora Milić.
Duško Stojanović
akademski slikar i grafičar
Nekada je, u različitim društvenim sistemima i periodima razvoja ili propadanja, kultura uvek bila potisnuta ili sklonjena. Kultura je opasna jer donosi činjenice, istinu, život i emociju, a to se ne uklapa ni u jedan sistem. Zato nije čudo što istorija pokazuje da su je često proglašavali dekadentnom ili opasnošću po društvo.
Vida Ognjenović
rediteljka i književnica
„Odbijamo da budemo žrtve, nema razloga da vlast žrtvuje kulturu. Neka sa žrtvuje sama, neka se vlast sama preispita za svoje greške a ne da ih naplaćuje od kulture. Glasniku se glava ne seče. Bojeći se da ih je kultura prepoznala i prozrela, pokušavaju da uguše kulturu. Pa slabi su im zubi“.