Predavač je Aleksandar Medović, arheobotaničar i jedan od autora pomenute izložbe.
O pšenici se mogu ispričati mnoge priče.
One mogu zanimati samo određene grupe ljudi u jednom društvu, ali i najširu publiku. Mogu biti dosadne, poput statističkih podataka vezanih za to u kojim državama se proizvodi najviše pšenice, ali i gde se tu nalazi naša žitnica „koja bi mogla da nahrani pola Evrope“.
Kada se kaže pšenica, svi razmišljamo u jednini.
Međutim, koliko zaista postoji vrsta pšenice?
Kakva je veza između pšenice, urme i peska i zašto su se pojedini ratari u antici onesvešćivali kad su vadili zrno ove dragocene biljke iz podzemnih skladišta?
Posetioci će tokom predavanja imati priliku da učestvuju u zanimljivoj radionici – biće pipavo i veoma lepljivo, najavljuju iz Muzeja Vojvodine, napominjući da to nije jedino iznenađenje koje vas očekuje.
Duško Stojanović
akademski slikar i grafičar
Nekada je, u različitim društvenim sistemima i periodima razvoja ili propadanja, kultura uvek bila potisnuta ili sklonjena. Kultura je opasna jer donosi činjenice, istinu, život i emociju, a to se ne uklapa ni u jedan sistem. Zato nije čudo što istorija pokazuje da su je često proglašavali dekadentnom ili opasnošću po društvo.
Vida Ognjenović
rediteljka i književnica
„Odbijamo da budemo žrtve, nema razloga da vlast žrtvuje kulturu. Neka sa žrtvuje sama, neka se vlast sama preispita za svoje greške a ne da ih naplaćuje od kulture. Glasniku se glava ne seče. Bojeći se da ih je kultura prepoznala i prozrela, pokušavaju da uguše kulturu. Pa slabi su im zubi“.