Predavanje će održati docent dr Dragana Grbić, Institut za slavistiku, Filozofski fakultet, Univerzitet u Kelnu.
Barokni teatar nastaje u napetosti između religijskog i svetovnog, između discipline i teatralne ekscesivnosti, te postaje mesto gde se ideje o svetu i prolaznosti materijalizuju u raskošnom scenskom prostoru.
Poetika baroknog teatra počiva na principu iznenađenja, ali i na dubokoj svesti o nestalnosti svega što se na sceni prikazuje – sveta kao pozornice i pozornice kao sveta.
Traedokomedija Manuila Kozačinskog (1699–1755) i Tragedija Jovana Rajića (1726–1801) zajedno čine značajno poglavlje u istoriji srpske književnosti, jezika i kulture.
To je poglavlje o nastanku srpskog teatra, o počecima srpske drame i razvoju dramskih žanrova.
To je i poglavlje o razvoju srpskih škola i značajnim kulturnim i religijsko-političkim vezama između Karlovačke mitropolije i Ruskog carstva.
U književnoistorijskom smislu to poglavlje je ilustrativno i za smenu poetičkih paradigmi – kasnosrednjovekovne, barokne i prosvetiteljske.
Najzad, to je i dirljivo poglavlje o jednom učitelju i njegovom učeniku, o njihovom prijateljstvu, poštovanju, podršci i zahvalnosti, ali i o prevazilaženju učitelja od strane učenika.
Duško Stojanović
akademski slikar i grafičar
Nekada je, u različitim društvenim sistemima i periodima razvoja ili propadanja, kultura uvek bila potisnuta ili sklonjena. Kultura je opasna jer donosi činjenice, istinu, život i emociju, a to se ne uklapa ni u jedan sistem. Zato nije čudo što istorija pokazuje da su je često proglašavali dekadentnom ili opasnošću po društvo.
Vida Ognjenović
rediteljka i književnica
„Odbijamo da budemo žrtve, nema razloga da vlast žrtvuje kulturu. Neka sa žrtvuje sama, neka se vlast sama preispita za svoje greške a ne da ih naplaćuje od kulture. Glasniku se glava ne seče. Bojeći se da ih je kultura prepoznala i prozrela, pokušavaju da uguše kulturu. Pa slabi su im zubi“.