U ovom „sveobuhvatnom svetu umetnosti, nauke i kulture”, navodi se u uvodniku, „svaki broj je nova priča, koja nastaje spajanjem ovih samo prividno odvojenih svetova, a ovog puta priča započinje art-dokumentarnim filmom ’Svetlost i senke – i umetnike ubijaju, zar ne’, zasnovanom na životu i delu jednom od naših najvećih slikara Save Šumanovića”.
Ovaj kratki film scenariste i reditelja Dragoljuba Elčića osvojio je festivalsku publiku širom sveta – dobitnik je skoro četrdeset nagrada sa različitih festivala, od Koreje i Indije do Francuske – a u njegovoj produkciji je učestvovao i Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski“.
U ovom broju „Nove misli” napravljen je zapravo mali omaž Savi Šumanoviću, jer upravo njegova slika „Doručak na travi” krasi naslovnu stranu časopisa, dok Vladislava Gordić Petković piše prikaz nove knjige Dragana Jovanovića Danilova Jelen noći, koja predstavlja imaginarnu Šumanovićevu biografiju.
U razgovoru sa prof. dr Savom Damjanovom urednica otkriva još jedan veliki projekat Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski” – reizdanje književnoistorijskih i esejističkih dela Milorada Pavića u devet knjiga, koje bi trebalo da nadoknade nametnutu marginalizaciju jednog od naših najznačajnijih i najsmelijih književnih istoričara.
Na ovaj tekst nadovezuju se sećanja Jasmine Mihajlović o umetnicima i piscima iz njenog i Pavićevog kruga prijatelja.
O 68. Sterijinom pozorju kritiku piše Svetislav Jovanov, problematizujući ne toliko ovogodišnju selekciju predstava, koliko nedostatak originalnih domaćih dramskih tekstova, dok u intervjuu urednice sa Zoranom Đerićem, v.d. upravnik Srpskog narodnog pozorišta na konkretnom primeru ove pozorišne kuće razmatra izazove sa kojima se suočava pozorište i predstavlja novu pozorišnu sezonu.
Čitaoce očekuje nekoliko veoma zanimljivih neobjavljenih pisama Franca Kafke, po izboru i u prevodu neumornog Jovice Aćina, zatim odlomak iz priče „Znaci ljubavi“ iz istoimene knjige kanadske nobelovke Alis Manro, koja bi trebalo uskoro da se pojavi i na srpskom jeziku, u prevodu Anđelke Cvijić, kao i pesme, takođe nobelovke, Luiz Glik, koje je preveo Alen Bešić.
Među esejima nalaze se tekstovi Valtera Benjamina, Milana R. Simića, Danila Vuksanovića, Nastasje Pisarev, Vladimira Sumine. Biljana Mickov piše o art-menadžmentu u prostoru virtuelne stvarnosti, dok Đorđe Pisarev donosi priču o Društvu novosadskih književnika, koje je za pet godina postojanja i promovisanja novosadskog stvaralaštva pokrenulo nekoliko značajnih edicija.
U odeljku književne kritike, tekst Vladimira Gvozdena nas vodi na ponovno putovanje sa Rastkom Petrovićem po Africi, „raskošnom likovno-poetskom putopisu” u izdanju Službenog glasnika, sa gotovo 200 ilustracija iz piščeve zaostavštine, a Ilija Bakić piše o posthumno objavljenoj knjizi Branka Andrića Andrle Lanjski sneg, koju je Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski” objavio krajem prošle godine.
Tu je i tekst Gordane Nonin, prikaz knjige o Studiju M, Borislava Hložana, koji je insajderski, kao nekadašnji novinar u Radiju Novi Sad, opisao slavni istorijat čuvene novosadske koncertne dvorane i muzičkog studija.
Ovo vredno svedočanstvo kulturne istorije Novog Sada takođe je objavio Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski”.
I za sam kraj – putopis Darka Veselinovića vodi vas u Palmanovu, pomno isplanirani italijanski grad iz 16. veka koji je predstavljao utopijski eksperiment, i kao svaka utopija, završio neslavno.
Duško Stojanović
akademski slikar i grafičar
Nekada je, u različitim društvenim sistemima i periodima razvoja ili propadanja, kultura uvek bila potisnuta ili sklonjena. Kultura je opasna jer donosi činjenice, istinu, život i emociju, a to se ne uklapa ni u jedan sistem. Zato nije čudo što istorija pokazuje da su je često proglašavali dekadentnom ili opasnošću po društvo.
Vida Ognjenović
rediteljka i književnica
„Odbijamo da budemo žrtve, nema razloga da vlast žrtvuje kulturu. Neka sa žrtvuje sama, neka se vlast sama preispita za svoje greške a ne da ih naplaćuje od kulture. Glasniku se glava ne seče. Bojeći se da ih je kultura prepoznala i prozrela, pokušavaju da uguše kulturu. Pa slabi su im zubi“.