Autorka izložbe je muzejska savetnica i istoričarka Suzana Milovanović.
Svetozar Miletić bio je jedna od ključnih ličnosti političkog i nacionalnog života Srba u Vojvodini u drugoj polovini 19. veka.
Bio je pravnik, gradonačelnik Novog Sada, politički lider i poslanik u Ugarskom i Hrvatskom saboru, ali pre svega neumorni borac za slobodu i prava srpskog naroda.
Njegova politička borba, međutim, nije bila usmerena isključivo na prava Srba, već i na ravnopravnost svih naroda u Austrougarskoj.
„Zbog svojih beskompromisnih stavova, reči koje su sekle oštrije od mača i nepokolebljive odbrane prava srpske manjine u Ugarskoj, Miletić je platio visoku ličnu cenu, ali je zauzvrat uživao ogromno poverenje i nepodeljenu naklonost svojih savremenika“, istakla je na otvaranju direktorka Muzeja Vojvodine Čarna Milinković.
Prema njenim rečima, sam naziv izložbe „Zastava slobode“ nosi snažnu i višeslojnu simboliku koja povezuje najvažnije tačke Miletićevog političkog i društvenog delovanja.
Naziv upućuje na list „Zastava“, čiji je Miletić bio osnivač i prvi urednik i koji je decenijama predstavljao jedno od najznačajnijih glasila Srba u Habzburškoj monarhiji.
Istovremeno, „zastava“ simbolizuje njegovu istrajnu borbu, dok je sloboda predstavljala jedan od njegovih najviših životnih i političkih ideala.
Posebno mesto u Miletićevom životu zauzima Matica srpska.
Ona mu je, preko zadužbine Save Tekelije, pomogla da nastavi školovanje, a Miletić joj je kasnije uzvratio svojim radom i angažmanom.
Bio je njen počasni član, učestvovao je u izradi njenih statuta, zalagao se za njeno preseljenje iz Pešte u Novi Sad i postao prvi predsednik Književnog odeljenja.
Ova veza svedoči o tome da je Miletić prepoznavao značaj kulture, prosvete i nacionalnih institucija za razvoj društva.
„Otvaranjem ove izložbe ne odajemo samo počast neumornom političkom borcu, već ujedno pravimo paralelu sa velikim jubilejem – 200 godina od osnivanja Matice srpske. Dva veka trajanja ove košnice srpske pismenosti i kulture svedoče o našoj dubokoj ukorenjenosti na ovim prostorima i trajnoj težnji ka prosveti i napretku, idealima koje je i sam Miletić zastupao i živeo“, istakla je Čarna Milinković.
Godine 1866. Miletić je osnovao politički list „Zastava“ i postao njegov prvi urednik. List je 1867. godine prenet u Novi Sad i ubrzo je postao najznačajnije političko glasilo ugarskih Srba. Oko „Zastave“ okupljali su se književnici i politički radnici.
Iz tog kruga nastala je i Srpska narodna slobodoumna stranka, čiji je Miletić bio osnivač, autor programa i lider do 1884. godine.
„Miletićeva borba za prava srpskog naroda, ali i svih drugih nacionalnih zajednica u tadašnjoj Austrougarskoj monarhiji, obezbedila mu je trajno mesto u istorijskom pamćenju. Kroz građu i eksponate, autorka je uspela da osvetli ključne momente iz života ovog velikana, podsećajući nas na vrednosti koje nemaju rok trajanja – na slobodu koja se brani perom, rečju i zakonom, sa željom da ova postavka inspiriše i podseti mlađe generacije na temelje na kojima danas stojimo“, zaključila je Milinković.
Duško Stojanović
akademski slikar i grafičar
Nekada je, u različitim društvenim sistemima i periodima razvoja ili propadanja, kultura uvek bila potisnuta ili sklonjena. Kultura je opasna jer donosi činjenice, istinu, život i emociju, a to se ne uklapa ni u jedan sistem. Zato nije čudo što istorija pokazuje da su je često proglašavali dekadentnom ili opasnošću po društvo.
Vida Ognjenović
rediteljka i književnica
„Odbijamo da budemo žrtve, nema razloga da vlast žrtvuje kulturu. Neka sa žrtvuje sama, neka se vlast sama preispita za svoje greške a ne da ih naplaćuje od kulture. Glasniku se glava ne seče. Bojeći se da ih je kultura prepoznala i prozrela, pokušavaju da uguše kulturu. Pa slabi su im zubi“.