Uoči otvaranja izložbe održana je svečana sednica na kojoj su dodeljena priznanja i zahvalnice partnerima i saradnicima Galerije, među kojima je i portal Kulture.rs.
Izložba „Aksentije Marodić. U potrazi za večnom lepotom“, donosi najsveobuhvatniji do sada priređen uvid u stvaralaštvo ovog umetnika.
Izložba je posebno značajna i zbog bliske povezanosti Marodićevog života i rada sa Maticom srpskom, koja ove godine obeležava dva veka od osnivanja.
Aksentije Marodić (Subotica, 1838 – Novi Sad, 1909) bio je slikar širokog obrazovanja i interesovanja, čije je stvaralaštvo ostavilo značajan trag u srpskoj umetnosti XIX veka.
Školovao se na bečkoj likovnoj akademiji, putovao po Italiji i proučavao dela velikih evropskih majstora, među kojima su Rafaelo, Leonardo da Vinči, Gvido Reni i Anton van Dajk.
U svom radu povezivao je evropske umetničke uticaje sa nacionalnom tradicijom, razvijajući osoben slikarski izraz.
Posebno mesto u njegovom opusu zauzima religiozno slikarstvo, a najznačajnije i najmonumentalnije delo jeste ikonostas crkve manastira Kovilja.
Njegovo predstavljanje čini središte izložbe, a posetiocima omogućava da se neposredno upoznaju sa slikarskom veštinom i inovativnim rešenjima koja je Marodić primenjivao u svom radu.
Izlaganje obnovljenog ikonostasa omogućeno je zahvaljujući konzervatorsko-restauratorskom projektu koji su Galerija Matice srpske i Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture u Petrovaradinu realizovali u periodu od 2024. do 2026. godine.
Izložba obuhvata više od 110 umetničkih predmeta iz muzejskih i privatnih kolekcija, od kojih se mnoga dela prvi put predstavljaju javnosti.
Pored slika i drugih umetničkih predmeta, posetioce očekuju interaktivna geografska karta koja prati Marodićeva putovanja po Italiji, multimedijalni sadržaji, dokumentarni filmovi i dvojezični katalog autorke dr Snežane Mišić.
Duško Stojanović
akademski slikar i grafičar
Nekada je, u različitim društvenim sistemima i periodima razvoja ili propadanja, kultura uvek bila potisnuta ili sklonjena. Kultura je opasna jer donosi činjenice, istinu, život i emociju, a to se ne uklapa ni u jedan sistem. Zato nije čudo što istorija pokazuje da su je često proglašavali dekadentnom ili opasnošću po društvo.
Vida Ognjenović
rediteljka i književnica
„Odbijamo da budemo žrtve, nema razloga da vlast žrtvuje kulturu. Neka sa žrtvuje sama, neka se vlast sama preispita za svoje greške a ne da ih naplaćuje od kulture. Glasniku se glava ne seče. Bojeći se da ih je kultura prepoznala i prozrela, pokušavaju da uguše kulturu. Pa slabi su im zubi“.