Umetnička praksa Aleksandra M. Lukića zasniva se na istraživanju stakla kao medija kroz koji se oblikuju forma, svetlost, pokret i energija.
U svom pristupu, umetnik staklo ne posmatra samo kao dekorativni element, već kao sastavni deo enterijera koji doprinosi atmosferi, ravnoteži i identitetu prostora.
Poseban značaj u njegovom stvaralaštvu ima svetlost, koja oblikuje doživljaj materijala, naglašava njegove strukture i neprestano menja način na koji posmatramo umetničko delo.
Lukićeve forme istražuju odnos između krhkosti i snage, transparentnosti i slojevitosti, funkcionalnosti i umetničkog izraza.
Njegova dela namenjena su različitim ambijentima, od privatnih do reprezentativnih i javnih prostora, u kojima staklo postaje istovremeno funkcionalan i poetski element enterijera.
Aleksandar M. Lukić (1964, Sremska Mitrovica) član je UPIDIV-a od 2008. i ULUPUDS-a od 2018. godine. Bavi se umetničkim i primenjenim oblikovanjem stakla u peći i tehnikom vitraža.
Realizovao je više od 50 projekata na sakralnim i profanim objektima, 28 samostalnih i 74 kolektivne izložbe u zemlji i inostranstvu. Među značajnim nastupima izdvaja se izložba nakita „Magija stakla”, realizovana sa Milankom Berberović u Smitsonijan institutu u Vašingtonu 2016. godine.
Dobitnik je brojnih priznanja, među kojima su više nagrada „Zlatna forma” UPIDIV-a, nagrada „Aleksandar Šaletić” ULUPUDS-a 2024. i nagrada žirija na izložbi „Umetnost i vino” u Topoli 2026. godine.
Izložba „Estetika umetničkog stakla u savremenim enterijerima” biće otvorena za posetioce do 15. novembra.
Duško Stojanović
akademski slikar i grafičar
Nekada je, u različitim društvenim sistemima i periodima razvoja ili propadanja, kultura uvek bila potisnuta ili sklonjena. Kultura je opasna jer donosi činjenice, istinu, život i emociju, a to se ne uklapa ni u jedan sistem. Zato nije čudo što istorija pokazuje da su je često proglašavali dekadentnom ili opasnošću po društvo.
Vida Ognjenović
rediteljka i književnica
„Odbijamo da budemo žrtve, nema razloga da vlast žrtvuje kulturu. Neka sa žrtvuje sama, neka se vlast sama preispita za svoje greške a ne da ih naplaćuje od kulture. Glasniku se glava ne seče. Bojeći se da ih je kultura prepoznala i prozrela, pokušavaju da uguše kulturu. Pa slabi su im zubi“.