Na koncertu će nastupiti sopran Ljeposava Malbaša i pijanistkinja Jelena Bošnjak, koje će publici predstaviti program posvećen umetničkoj solo pesmi kompozitora 20. i 21. veka.
Program obuhvata dela inspirisana stihovima pesnika poput Bertolta Brehta, Saše Čornog i Luja Aragona, čija poezija tematizuje egzistencijalna pitanja i društvene probleme koji ostaju aktuelni i u savremenom dobu. Kroz spoj muzike i poezije, koncert donosi različite poglede na ljudsku prirodu, društvene odnose i izazove modernog društva.
Koncert je osmišljen kao scenski povezana celina u kojoj se muzičke numere nadovezuju i grade dramaturšku liniju. Promene kostima i scenskog rasporeda doprinose razvoju programa, koji postepeno prelazi od humorističnih i kabaretskih tonova ka ozbiljnijim temama, uključujući društvenu marginalizaciju, rat, moralnu krizu i smrt. Na početku svakog tematskog bloka publici će se obraćati narator.
Prvi blok donosi tri pesme koje na duhovit način podstiču kritičko promišljanje umetnosti, suprotstavljajući autorski manirizam i snobizam u doživljaju umetničkog dela iskrenosti i pažljivom posmatranju. Na programu su kompozicije Leonarda Bernštajna i Dmitrija Šostakoviča.
Drugi blok počinje lakšim kabaretskim i ljubavnim temama, da bi se postepeno razvio u dramatičniju celinu posvećenu položaju društveno marginalizovanih žena i slomu moralnih vrednosti. Posebno mesto zauzima kompozicija „Polkovodec” Modesta Musorgskog, iz ciklusa „Pesme i igre smrti”, u kojoj je smrt predstavljena kao simbolički pobednik na bojnom polju. Prelaz iz kabaretske u ratnu atmosferu naglašen je i scenskim rešenjima, uključujući oblačenje vojnog šinjela preko kabaretskog kostima.
Završni blok donosi novu vizuelnu sliku i nastavlja promišljanje motiva smrti kroz dela Džordža Batervorta, Ivane Govorčin i Dmitrija Šostakoviča. Promene kostima i njihovo postepeno uklanjanje naglašavaju prisustvo ratne i smrtne perspektive u završnici programa.
Među kompozitorima čija će dela biti izvedena nalaze se i Bendžamin Britn, Kurt Vajl i Fransis Pulenk. Raznovrstan muzički izbor, oslonjen na poeziju i scenski izraz, povezuje klasičnu muziku sa temama bliskim savremenom slušaocu.
Ulaz je slobodan.
Duško Stojanović
akademski slikar i grafičar
Nekada je, u različitim društvenim sistemima i periodima razvoja ili propadanja, kultura uvek bila potisnuta ili sklonjena. Kultura je opasna jer donosi činjenice, istinu, život i emociju, a to se ne uklapa ni u jedan sistem. Zato nije čudo što istorija pokazuje da su je često proglašavali dekadentnom ili opasnošću po društvo.
Vida Ognjenović
rediteljka i književnica
„Odbijamo da budemo žrtve, nema razloga da vlast žrtvuje kulturu. Neka sa žrtvuje sama, neka se vlast sama preispita za svoje greške a ne da ih naplaćuje od kulture. Glasniku se glava ne seče. Bojeći se da ih je kultura prepoznala i prozrela, pokušavaju da uguše kulturu. Pa slabi su im zubi“.