”U svom radu Nedeljković polazi od realnih pojava, događaja, dodirivanja događaja, koji su nekada lični, a nekada kolektivni, preuzeti iz svakodnevnice. Forme su asocijativne, imaju obrise realnog ali su u zoni visceralnog. Nedeljković veruje, kada se radi o slikama apstraktnog sadržaja, da asemičke forme mogu bolje da prenesu emocije i raspoloženje”, beleži Goran Jureša.
Uroš Nedeljković je nakon završene Srednje škole za dizajn „Bogdan Šuput“ u Novom Sadu, završio osnovne i postdiplomske studije slikarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
Stekao je zvanje magistra likovnih umetnosti, a zatim doktorirao u polju nauke na Fakultetu Tehničkih nauka u Novom Sadu (2016).
Na istom fakultetu je trenutno zaposlen u zvanju redovni profesor iz polja umetnosti.
Likovna dela i grafički dizajn izlagao je na više od 40 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu i pet puta samostalno na izložbama u Novom Sadu.
Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS), Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine (UPIDIV).
Od decembra 2013. do jula 2015. bio je predsednik UPIDIV-a.
Od 2006. godine bavi se naučnoistraživačkim radom u okvirima oblasti komunikacijskog dizajna i dizajna za korisničko iskustvo.
Autor je ili koautor više od 50 naučnoistraživačkih i teorijskih radova u domaćim i međunarodnim časopisima i preko 30 radova u formi saopštenja na domaćim i međunarodnim naučnim i stručnim simpozijumima.
Centar za promociju nauke je u januaru 2017. godine, objavio knjigu „Doktorati u prozi“, u kojoj je među prikazima 11 selektovanih najinteresantnijih doktorata odbranjenih u Republici Srbiji u proteklih 5 godina, objavljen i prikaz doktorata Uroša Nedeljkovića.
Događaj počinje u 19 časova.
Duško Stojanović
akademski slikar i grafičar
Nekada je, u različitim društvenim sistemima i periodima razvoja ili propadanja, kultura uvek bila potisnuta ili sklonjena. Kultura je opasna jer donosi činjenice, istinu, život i emociju, a to se ne uklapa ni u jedan sistem. Zato nije čudo što istorija pokazuje da su je često proglašavali dekadentnom ili opasnošću po društvo.
Vida Ognjenović
rediteljka i književnica
„Odbijamo da budemo žrtve, nema razloga da vlast žrtvuje kulturu. Neka sa žrtvuje sama, neka se vlast sama preispita za svoje greške a ne da ih naplaćuje od kulture. Glasniku se glava ne seče. Bojeći se da ih je kultura prepoznala i prozrela, pokušavaju da uguše kulturu. Pa slabi su im zubi“.