Ovo je treća ovogodišnja tribina iz programa koje će kulturni centar u 2023. godini posvetiti velikom piscu, a akcenat će biti na „Romanu o Londonuˮ.
Ova knjiga Miloša Crnjanskog otvara mnogo pitanja i mogućnosti tumačenja, a autor pred sebe i čitaoce postavlja ozbiljne izazove.
Kako se suočiti sa graničnim situacijama siromaštva, izgnanstva i krize identiteta?
Da li je postojanje i pisanje u dva jezika znamen kosmopolitizma, prokletstvo ili – iluzija?
Da li klasne razlike predodređuju etičke izbore?
Koliko živote junaka određuju društvena, politička, statusna i psihološka pitanja golog opstanka?
Po čemu se sudbina Crnjanskog može porediti sa sudbinama književnim i ličnim jednog Henrija Džejmsa, Kafke, Džojsa ili Prusta?
Na kraju, postavlja se i pitanje zbog čega „Roman o Londonuˮ nije pasoš srpske književnosti u belom svetu, a morao bi to biti?
Na ova i druga pitanja odgovore će dati prof. dr Vladislava Gordić Petković sa kojom će razgovarati dr Nastasja Pisarev, urednica i moderatorka programa.
Vladislava Gordić Petković je redovna profesorka na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu književna kritičarka, teoretičarka i prevoditeljka.
Oblasti njenog naučnog istraživanja su savremena engleska i američka književnost, studije roda, Šekspirovo stvaralaštvo i digitalne tehnologije u književnosti i obrazovanju.
Bavi se istorijom i teorijom književnosti, komparativnim izučavanjem srpske i stranih književnosti, piše književnu kritiku i prevodi sa engleskog.
Serija tribina „Dnevnik o Crnjanskomˮ se studiozno bavi delom i životom ovog velikana književnosti kroz predavanja i razgovore, a gosti su najbolji poznavaoci književnog stvaralaštva Crnjanskog, od profesora, teoretičara i kritičara, do pisaca-savremenika.
Program će biti održan u prostorijama Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanskiˮ, Vojvode Putnika 2, Novi Sad.
Duško Stojanović
akademski slikar i grafičar
Nekada je, u različitim društvenim sistemima i periodima razvoja ili propadanja, kultura uvek bila potisnuta ili sklonjena. Kultura je opasna jer donosi činjenice, istinu, život i emociju, a to se ne uklapa ni u jedan sistem. Zato nije čudo što istorija pokazuje da su je često proglašavali dekadentnom ili opasnošću po društvo.
Vida Ognjenović
rediteljka i književnica
„Odbijamo da budemo žrtve, nema razloga da vlast žrtvuje kulturu. Neka sa žrtvuje sama, neka se vlast sama preispita za svoje greške a ne da ih naplaćuje od kulture. Glasniku se glava ne seče. Bojeći se da ih je kultura prepoznala i prozrela, pokušavaju da uguše kulturu. Pa slabi su im zubi“.