Aksentije Marodić pripada vodećim srpskim umetnicima poslednjih decenija XIX veka, a njegovo stvaralaštvo obeležili su uticaji italijanske renesanse i nazarenske likovne poetike, zasnovane na iskrenim verskim osećanjima, povratku izvornom hrišćanstvu i ugledanju na renesansne uzore.
Marodić, pitomac bečke Likovne akademije, pripadao je neformalnoj grupi srpskih Rimljana, među kojima je bio i Novak Radonić. Ovi umetnici su u Italiji prepoznavali utočište ideala koje su smatrali izgubljenim u savremenom svetu.
Posebno mesto u Marodićevom opusu zauzimaju monumentalni ikonostas crkve manastira Kovilja i alegorijska kompozicija „Vera, Nada, Ljubav”, koji predstavljaju značajne primere stvaralačke prerade nazarenskog slikarstva u srpskoj umetnosti XIX veka.
Predavanje će pružiti uvid u umetničke uticaje koji su oblikovali Marodićev izraz, kao i u značaj religioznog slikarstva u recepciji renesansne umetnosti u Srbiji tokom XIX veka.
Ulaz je slobodan.
Duško Stojanović
akademski slikar i grafičar
Nekada je, u različitim društvenim sistemima i periodima razvoja ili propadanja, kultura uvek bila potisnuta ili sklonjena. Kultura je opasna jer donosi činjenice, istinu, život i emociju, a to se ne uklapa ni u jedan sistem. Zato nije čudo što istorija pokazuje da su je često proglašavali dekadentnom ili opasnošću po društvo.
Vida Ognjenović
rediteljka i književnica
„Odbijamo da budemo žrtve, nema razloga da vlast žrtvuje kulturu. Neka sa žrtvuje sama, neka se vlast sama preispita za svoje greške a ne da ih naplaćuje od kulture. Glasniku se glava ne seče. Bojeći se da ih je kultura prepoznala i prozrela, pokušavaju da uguše kulturu. Pa slabi su im zubi“.