”Mi čuvamo dela, ali baštinimo sećanja”

U prethodnih godinu dana, Galerija Matice srpske obeležila je značajan jubilej – 175 godina rada na očuvanju svesti o našoj prošlosti, o vrednostima, osobenostima i stvarima koje nas čine posebnim.

Osim što su jubileji važni za izgradnju identiteta, kako ustanova, tako i čitavih nacija, za upravnicu Galerije, Tijanu Palkovljević Bugarski, ovo je bilo i vreme ”samosagledavanja”.

”Za mene je, kao nekoga ko je ovde dugo, više od 20 godina u Galeriji i više od decenije na mestu upravnika, bio i važan momenat samosagledavanja – onoga što je dobro, ali i šta je to što ćemo postaviti kao ciljeve u narednom periodu. Jubilej jeste svečanost, proslava, ali i trenutak kada morate definisati javne ciljeve i putanje kojima ćete se kretati. Napravili smo novu monografiju, ”Ponos nacije”. Svojevrsno sažimanje svega što se dešavalo u istoriji u prethodnih 175 godina, sa akcentom na prethodnih 25, koje nisu ušle u prethodnu monografiju direktorke Leposave Šelmić”, ističe upravnica i dodaje:

”Kao što ne možete razumeti jednog umetnika ako ne znate gde se rodio, gde se školovao, kako mu je tekao život, koliko god da je njegovo stvaralaštvo važno – isto tako jednu ustanovu ne možete razumeti i vrednovati u odnosu na druge, ukoliko ne znate kako je i zašto ona nastala, koje su bile faze u razvoju, sa kakvim su se izazovima suočili ljudi koji su bili na njenom čelu”.

Jubilej je, osim sećanja na prošlost i tačka u kojoj se određuje putanja kojom će se ustanova kretati u budućnosti, do narednog jubileja – dva veka postojanja i rada na istom zadatku – očuvanju svesti o našoj prošlosti, o vrednostima, osobenostima i stvarima koje nas čine posebnim.

U tom svetlu, Tijana Palkovljević Bugarski govori za Kulture.rs o detaljima nove stalne postavke, podsećajući nas na kontinuitet jedne od najvažnijih kulturnih ustanova u Srba, koja okreće novi list i kreće na put ka dva veka postojanja.

К: Kako se obeležavanje ovog značajnog jubileja privodi kraju, šta dalje možemo očekivati?

Uskoro zaokružujemo jubilej i sledi nam nova stalna postavka – novi način prezentacije zbirke koju ćemo simbolično nazvati Revizija kolekcije, odnosno Vizija Galerije Matice srpske. To su ciljevi u narednih 25 godina razvoja, do sledećeg jubileja, dva veka Galerije, a to je da probamo da našu kolekciju i delatnost posmatramo iz drugog ugla, da budemo inovativniji, moderniji i interesantniji kroz otvorenost za sve, saradnju sa stranim partnerima i inovativan pristup koji će nas učiniti da budemo deo života lokalne zajednice, sa druge strane da budemo prepoznatljivi u muzejskim krugovima, i da budemo ponos nacije i model prezentacije naše kulture i umetnosti u drugim sredinama.

К: Šta taj novi pristup podrazumeva?

Novi, modularni pristup, neće biti u obliku stalne postavke koja će biti postavljena u jednom trenutku i neće se pomerati narednih 50 godina, kako je to nekada bilo. Ona će biti  sastavljena iz delova koji će obrazlagati i tumačiti različite segmente istorije, delovanja i muzejskog poslanja. Na drugom spratu će biti klasične tematske postavke sastavljene od segmenata koji će moći da se menjaju. Modularni pristup, gde je postavka sastavljena iz četiri ili pet segmenata, će je učiniti da bude fluktuirajuća, i da stalno možemo da pravimo nove postavke iz svojih dela, da odabiramo nove teme, neke nove i drugačije – da nemamo konstantu, već dinamiku. Pristup više neće biti hronološki, kako je to bilo do sada, već će u osnovi biti tematski. Naredne godine ćemo pokušati da izdvojimo skulpturu, da u nekadašnjoj sali 20. veka bude samo skulptura, jer želimo da ukažemo na njenu važnost, mesto u javnom prostoru, što smo u prethodnih pet godina činili iznoseći skulpture ispred GMS. Sve to sa idejom transformacije parkinga u park, te da Trg galerija, osim novog mesta za kulturu, umetnost i skulpturu, postane i oaza za uživanje u centru Novog Sada.

К: Da li Galerija Matice srpske baštini samo dela nacionalnih umetnika, ili je ipak zadatak Galerije da čuva i sećanje na naše prethodnike, koji su stvarali naš identitet?

Nema jakog nacionalnog identiteta bez jakih ustanova koje prepoznaju, grade i promovišu nacionalni identitet kroz umetnost. Taj momenat je važan – kako je umetnost zapravo stvaralaštvo koje ostaje za buduće generacije, važno je uklopiti i formirati identitet na svim nivoima. U ovom jubileju smo upravo to i želeli. Prošli put kada je obeležen vek i po Galerije, priređena je izložba Uroša Predića i sada smo to ponovo uradili – kako bismo predstavili koliko su se za to vreme naš posao i muzejska delatnost promenili. Zbog toga je bilo puno pozajmica, novih tehnologija, pristupačnosti te izložbe u svakom smislu, jer ona je zaista bila Uroš Predić za sve, kako je bio naslov projekta –  i za decu, mlade, osobe sa invaliditetom… Dobar način pokažemo koliko poštujemo kontinuitet i tradiciju, ali i koliko smo spremni da u kontinuitet i tradiciju unesemo inovacije i pratimo svetske trendove u oblasti našeg delovanja. Sa druge strane imali smo i niz drugih publikacija koje su predstavljale delatnosti u oblasti konzervacije, u pripremi je knjiga o dve decenije edukativnih programa, a održan je i niz drugih izložbi i gostovanja. Čini mi se da smo na dobar način skrenuli pažnju na kompleksnost naše delatnosti i čvrsto utemeljenje u prošlosti, kroz aktivnost u sadašnjosti sa idejom u budućnosti.

К: Možemo li opstati kao nacija, ako se ne sećamo?

Muzej je mesto koje stalno promišlja i muzej je mesto koje nije pasivno, već je aktivno i živo i mora da osluškuje sve ono što se dešava u svetu u svim oblastima – ne samo umetnosti, već istorije, politike… Muzej upravo treba da postavlja neka pitanja i nudi odgovore. Mi smo platforma na kojoj se vodi dijalog između umetnosti i publike, između prošlosti i sadašnjosti. Mi čuvamo dela, ali baštinimo sećanja. Način na koji ta sećanja kroz programe prezentujemo javnosti jeste ono što je naš identitet. Kao i pitanja koja postavljamo, teme koje izdvajamo i način na koji ih komuniciramo sa publikom, jesu naš suštinski posao.

К: Kako je, globalno, pitanje identiteta na različitim nivoima postalo veoma osetljivo, ne zaboravimo da i sama Galerija ima nacionalni predznak. Čuvar je, upravo, nacionalne umetnosti, kulture, sećanja i tradicije. Pojam ”tradicija” neretko se tumači kao nešto nazadno, da li je to tako?

Tradicija je prednost. Ono što je negativno jeste biti konzervativan. Smatram da su to potpuno dva različita termina između kojih se vrlo često povlači znak jednakosti. Mi jesmo tradicionalna ustanova sa dugom istorijom i vrlo jasnom idejom, od samog formiranja do današnjih dana, o tome šta je naša uloga. Naš identitet jeste i činjenica da smo nastali kao institucija koju su osnovali intelektualci, građani, svesni da moraju da se organizuju i svojim doprinosom postignu boljitak za naciju – što radimo i danas. Menjale su se i države, politička uređenja, okruženje, ali smo uvek ostali institucija koja je duboko ukorenjena u prošlosti, jeste tradicionalna, ali ustanova koja je od Save Tekelije pa nadalje podržavala obrazovanje, važnost mladih i saradnju, i ono što je poslednje vreme veoma važno, posmatranje nacionalne umetnosti u širim evropskim okvirima. Bez obzira što u nazivu imamo ”srpska”, i jesmo nacionalno opredeljeni, i kolekcijom i delatnošću, trudimo se da kroz različite programe i partnerstva sa ustanovama iz Evrope, ukažemo na te sličnosti i razlike, ali i na jedinstvo evropskog umetničkog prostora. 

К: Kako bismo delatnost Matice srpske mogli da definišemo kroz njen kontinuitet, a sa druge strane kroz prostor na kojem deluje – društveno-politički kontekst se mnogo puta menjao, ali je Matica ipak opstala?

Svesni smo toga da se bavimo srpskim kulturnim prostorom koji nije definisan granicama Srbije, zbog čega sarađujemo sa srpskom zajednicom u Mađarskoj i Rumuniji. Jačina naše kulturne prisutnosti u drugim zemljama ukazuje na jednu osobenost, postojanje i trajanje koje nije vezano za državu, što pokazuje da su kultura, umetnost i nasleđe činioci koji obezbeđuju trajanje bez obzira na društvene, političke i sve druge promene, koje se neminovno dešavaju u svetu u kome živimo.

Svesni smo prolaznosti i trajanja. Specifičan sistem Matice srpske, koji čine tri ustanove koje su potpuno nezavisne, ali funkcionišu u jednom jedinstvenom sistemu i zasnovane su na istim osnovama i vrednostima i teže istim ciljevima, radeći potpuno različite stvari, uz različite pristupe. Kroz sve vekove postojanja nas je to i održalo – postojanje autonomije u okviru države. Kao neko ko toliko dugo traje, svesni smo da moramo da se prilagođavamo i preživimo. Zato ne smatramo da je tradicija naš najvredniji kvalitet. Kvalitet je dugoročna vizija, poslanje koje nije utemeljeno u sadašnjem trenutku već u dalekoj budućnosti.

К: Da li je autonomija nekada predstavljala prepreku?

Čini mi se da je Matica srpska dovitljivošću da se prilagodi prilikama i okolnostima uspela da sačuva mesto u sistemu ustanova kulture i da njena pozicija nikada nije bila upitna. Nikada nije postavljeno pitanje da li mi treba da postojimo ili ne. Imamo situaciju da brojne zemlje nekadašnje Habzburške monarhije, Hrvatska, Slovenija, Slovačka imaju svoje Matice. Svi su potekli iz iste ideje, sve su se kasnije različito transformisale i delovale, ali niko nema tu kompleksnost koju ima Matica srpska, jer jedini funkcionišemo i kao naučna, i kao književna institucija, kao biblioteka i galerija. Nikada neće moći da bude upitno da li Matica treba ili ne treba da postoji.

К: Kultura kao odnos prema nama samima, ali i prema drugima je vanvremenska konstanta koja nas reprezentuje kao narod. Koja je u tome uloga institucija, a koja nas samih?

Svaka je ustanova satkana od pojedinaca. Pojedinci su ti koji pokreću promene i diktiraju tokove koji realizuju zamišljene ideje. Jednako je važno posmatrati te pojedince u okviru nekakvog sistema. Imamo izreku da je u institucijama ovako duge istorije teško je izdvojiti se kao pojedinac, jer sav je posao na pojedincu a sve zasluge su na instituciji. To je velika istina, da svako, kao pojedinac, na dnevnom ili godišnjem nivou može mnogo toga da uradi, pokrene, ali su institucije – timske. U zajedničkom radu i međusobnom nadopunjavanju leži ono što je uspeh, ali da bi to sve funkcionisalo, moraju da postoje jasni ciljevi. Mi kao Galerija Matice srpske jesmo kolektiv koji je sačinjen od izvrsnih individualaca, izuzetnih pojedinaca, stručnjaka, iz različitih oblasti – istorije umetnosti, konzervacije, restauracije, filolozi, pedagozi, filozofi. Sve nam to daje širinu koja nam omogućava da budemo razumljiviji i prijemčiviji za publiku jer smo mi oni koji stvaraju okvire interesovanja naše publike i u zavisnosti od toga koliko smo mi demokratični u našem pristupu kulturi, toliko smo šire dostupni za publiku koja dolazi. U mnoštvu sadržaja se nekada čini da radimo mnogo toga raznovrsnog – to je prednost, jer svako od nas uzima ono što mu treba. 

К: Kako umetnost približiti publici, ali istovremeno održati njen nivo? Čini se da to lako može skliznuti na teren obične zabave…

To je pitanje profesionalnih standarda. Kada profesionalno znate da ono što je radite jeste čvrsto utemeljeno, ne možete skliznuti u populizam. Nikada nisam bila za to da se publici podilazi, da radimo nešto samo zato što to publika traži, već da naučimo publiku ili da joj pružimo mogućnost da uživa u umetnosti na različite načine i da otvorimo mogućnosti i vidimo šta sve muzej može da bude. Početkom veka imali smo oprečno mišljenje o tome trebaju li deca u muzeju da sede po podu, crtaju, viču, ali smo na osnovu iskustava drugih ustanova u Evropi, znali da su to stvari koje su primerene i dopustive. Nekada hodamo po žici sa temama, sa ciljem da privučemo što više publike jer verujem da to jeste naš posao i cilj institucije kao što je naša – da umetnost učinimo  razumljivijom i dopustivom, da se ljudi u našem prostoru osećaju dobro i poželjno i da niko nema osećaj neprijatnosti ili hladnoće.