”Напор друштва треба да се огледа у стварању просвећене индивидуе”

Уместо књиге фокус је на све једноставнијим формама које доминирају на интернету – текстови од тек неколико десетина карактера, видео форме од тек неколико секунди.

Раме уз раме са серијама и филмовима пред публиком су и ријалити програми – популаран, али не нарочито користан жанр.

У комбинацији са интернетом, све ово је доступно 24/7.

И како нам вокабулар постаје све мањи, a култура комуницирања све сиромашнија, поставља се питање да ли је за мањак читања и познавања језика заиста крива само модерна технологија?

“Ако технологију посматрамо из те перспективе, може се рећи да нас јесте одаљила од читања, али то сматрам свесном одлуком појединца”, каже за Културе.рс Зорана Ћирковић, уредница странице Књижевно-језички атеље на Инстаграму.

Ова страница свакодневно нас подсећа на то зашто је важно читати, “дешифрујући” свакодневне језичке недоумице, подсећајући нас на појмове које јесмо или нисмо учили у школи.

Недавно нас је ова страница подсетила  на то зашто је језик важан, кроз речи Милке Ивић, лингвисте, из књиге Милоша Јевтића “Чудо језика. Разговор са лингвистима”:

“Појединац се тиме што уме говорити, дакле – својим језиком, не само доказује да је човек (а не животиња), него својим језиком, истовремено, обелодањује каквог је, као човек, кова – уме ли добро мислити, има ли танану душу, пуну осећајности или нема, је ли уљудно васпитан или није. Људи искључиво језиком врше поједине радње, чије место у животу није за потцењивање – такве, рецимо, као што су: признати, праштати, хвалити, оговарати, благосиљати, проклињати, завештавати”.

К: Да ли читање треба да је ствар моде и да ли добра књига може бити демоде?

Читање не треба да буде ствар моде јер све што је модерно у једном тренутку престаје то да буде. С обзиром на вредност коју пружа човеку, оно увек треба да буде истицано као важна активност која је независна од моде и трендова. Управо зато добре књиге никада не могу бити демоде, јер се књиге високог квалитета баве универзалним питањима која преживљавају време, због чега смењивање друштвених концепата ни на један начин не утиче на њихову релевантност.

К: Ако говоримо о кризи читања, да ли се криза огледа у ономе шта се чита, пре него у ономе ко чита и колико чита?

Текстуални садржај је присутан у свим аспектима нашег живота, тако да ми читамо много више него раније. Већи проблем лежи у томе што углавном не читамо квалитетне текстове и добре књиге. Не желим да кажем да свако треба да чита Шекспира, Андрића и Кафку, али, с обзиром на то да свако може да одабере литературу у складу са својим сензибилитетом, онда нека макар бира ону која има одређени потенцијал, односно ону која може да му пренесе систем вредности који од њега чини бољег човека, јер књижевност има ту снагу. Наравно да је битно и ко чита. 

С једне стране, постоје они који ће свесно одабрати да се посвете читању књига високог уметничког квалитета, али и они који повлађују јавном мњењу и читају (и пишу) оно што је популарно, не узимајући у обзир да оно што је популарно никако не значи да је уједно и добро. Ови други су гласнији и у већем броју, па као такви више утичу на формирање општег става који се тиче тога какву литературу треба читати.

К: Технологија је дежурни „кривац” за све, донела нам је добро, али нас је и одвратила од много тога, па и од читања. Да ли је то стварно тако или је то само изговор?

На ово питање нема једнозначног одговора јер зависи из које перспективе се проблем посматра. Живот у савременом свету је превише стресан, а технологија нам даје могућност разоноде, па се можда чешће користи у сврху забаве и опуштања. Ако технологију посматрамо из те перспективе, може се рећи да нас јесте одаљила од читања, али то сматрам свесном одлуком појединца. Кад неко освести значај књиге и важност читања, он технологију може користити да се читању посвети још више, поготово зато што су развојем технологије различите врсте текстова постале доступне свима. Причајући о технолошком напретку, ретко се фокусирамо на могућности које нам пружа, увек се преоријентишемо на то шта поводом технологије не ваља. 

Целовита, образована личност је флексибилна, и њена интересовања, активности и капацитети се не умањују напретком технологије, већ супротно – она то користи за лични напредак. Особа којој је стало до читања, али и образовања уопште, не искључује себе из савремености, већ јој иде у сусрет постављајући јасну границу преко које не прелази. Другим речима, користи погодности технологије усмеравајући се ка садржајима високе вредности, док оне друге користи само да јаче истакне разлике између доброг и лошег, квалитетног и неквалитетног. У складу с тим, технологија се може посматрати као кривац, али и као решење.

К: Савет – шта читати и зашто читати?

Не бих да неког изоставим и будем неправедна, стога нећу помињати конкретне књиге и писце. Ја сам се одувек залагала за једну врсту вишег облика читања, и зато свима саветујем да читају класике српске и светске књижевности. Можда се некоме може учинити да је овакав став превише конзервативан, али то заиста није случај.

Квалитетне књиге утичу на целокупно биће човека, развијају когнитивне способности и апстрактно мишљење, али и буде креативни потенцијал и уче нас емпатији. Оне нас суочавају са многим моралним дилемама и етичким питањима, при чему често јави и потреба за саморефлексијом – на тај начин нас учине бољим људима. 

Управо због тога наше друштво треба да уложи труд у истицање таквих садржаја, а не да, на пример, у књигама за основну школу наилазимо на стихове из песама естрадних личности, што је у потпуној контрадикторности са оним што образовање треба да представља. Напор друштва треба да се огледа у стварању просвећене индивидуе која ће упијати знања читањем добрих књига и учинити себе и то друштво бољим, а не личност са којом ће лакше моћи да се избори.