Autorsko vođenje kroz izložbu održaće se u petak, 23. oktobra, u 19 časova, a publiku će kroz umetnički svet Aksentija Marodića provesti dr Snežana Mišić, muzejska savetnica i autorka izložbe.
Nakon višegodišnjeg istraživanja umetnikovog života i stvaralaštva, ona će predstaviti proces nastanka izložbe, svoja istraživačka otkrića i značaj Marodićevog rada u kontekstu srpske umetnosti 19. veka.
Posebna pažnja biće posvećena umetnikovim slikarskim rešenjima, uzorima i načinu na koji je razvijao sopstveni izraz. Značajno mesto zauzima i ikonostas crkve manastira Kovilja, Marodićevo najznačajnije delo, koje je nakon konzervatorsko-restauratorskih radova ponovo predstavljeno javnosti.
Kustoska vođenja zakazana su za subotu i nedelju, 24. i 25. oktobra, u terminima od 13 i 17 časova.
Posetioce će kroz izložbu voditi muzejska edukatorka Milica Milošević i istoričar metnosti Darko Petrov.
Tokom ovih susreta publika će imati priliku da sazna kako je Marodić oblikovao svoj slikarski izraz, na koji način su dela starih evropskih majstora uticala na njegovo stvaralaštvo i kako je njihova umetnička rešenja prilagođavao tradiciji srpskog pravoslavnog slikarstva.
Stručno vođenje na ruskom jeziku biće održano u nedelju, 25. oktobra, u 15.30 časova.
Duško Stojanović
akademski slikar i grafičar
Nekada je, u različitim društvenim sistemima i periodima razvoja ili propadanja, kultura uvek bila potisnuta ili sklonjena. Kultura je opasna jer donosi činjenice, istinu, život i emociju, a to se ne uklapa ni u jedan sistem. Zato nije čudo što istorija pokazuje da su je često proglašavali dekadentnom ili opasnošću po društvo.
Vida Ognjenović
rediteljka i književnica
„Odbijamo da budemo žrtve, nema razloga da vlast žrtvuje kulturu. Neka sa žrtvuje sama, neka se vlast sama preispita za svoje greške a ne da ih naplaćuje od kulture. Glasniku se glava ne seče. Bojeći se da ih je kultura prepoznala i prozrela, pokušavaju da uguše kulturu. Pa slabi su im zubi“.