Mario Maskareli aktivno je stvarao tokom druge polovine 20. veka.
Osim slikarstvom, crtežom i grafikom, bavio se i ilustracijom knjiga, scenografijom, uređenjem prostora i književnošću.
Iako je bio član „Beogradske grupe”, grupe „Samostalni”, i umetničke grupe „Lada”, kao izrazito individualna ličnost, razvio je sopstvenu likovnu poetiku.
Naziv izložbe – „Ka svome početku” – sugeriše stalnu potrebu umetnika da se vraća na početak; prvo lični, a kasnije i svaki drugi: početak oblika, reči, života.
Postavkom je obuhvaćen celokupan Maskarelijev stvaralački opus.
Izložba je podeljena u tri celine – tri izložbene prostorije, dok centralno mesto zauzima jedan, za umetnika nesvakidašnji ciklus, nastao u periodu od 1973. do 1983. godine.
Reč je o portretima umetnikove ćerke Draginje Maskareli.
Najveća izložbena sala posvećena je Maskarelijevim grafikama, crtežima i slikama iz različitih faza umetnikovog stvaralačkog puta.
U poslednjoj sali, osim originalnog umetnikovog pribora: štafelaja, četki i boja, posetioci će imati priliku da pogledaju i pojedina nedovršena platna, započeta tokom poslednje godine umetnikovog života.
Izložba će biti otvorena do 26. juna, ulaz je besplatan.
Duško Stojanović
akademski slikar i grafičar
Nekada je, u različitim društvenim sistemima i periodima razvoja ili propadanja, kultura uvek bila potisnuta ili sklonjena. Kultura je opasna jer donosi činjenice, istinu, život i emociju, a to se ne uklapa ni u jedan sistem. Zato nije čudo što istorija pokazuje da su je često proglašavali dekadentnom ili opasnošću po društvo.
Vida Ognjenović
rediteljka i književnica
„Odbijamo da budemo žrtve, nema razloga da vlast žrtvuje kulturu. Neka sa žrtvuje sama, neka se vlast sama preispita za svoje greške a ne da ih naplaćuje od kulture. Glasniku se glava ne seče. Bojeći se da ih je kultura prepoznala i prozrela, pokušavaju da uguše kulturu. Pa slabi su im zubi“.